Stiv Gudman: Projekat Jerihon (2)

Još u biblijskim vremenima ljudi su shvatili da zvuk može biti i oružje: starozavetni vođa Izraelaca Isus Navin je, prema mitu, zidine Jerihona srušio zvukom truba od ovnujskih rogova. U međuvremenu je tehnika uznapredovala, pa iako, za sada, nismo uspeli da dostignemo savršenstvo jerihonskih truba, zvuk se zloupotrebljava u širokom spektru od ideološki probranih pesama i kompozicija, preko slanja propagandnih poruka i izluđivanje ljudi, do zvučnih topova za rasterivanje masa. Stiv Gudman se bavi upravo takvim pojavama. Od projekata čudaka i zaluđenika koji su verovali da će stvoriti nešto poput jerihonskih truba, preko upotrebe zvuka na bojnom polju i brižljivo dizajniranih lista pesama koje se imaju slušati na ratištu, do, naravno, sredstva koje razbija masu, Gudman analizira poduhvate koji u najvećem broju slučajeva nose politički, vojni i policijski pečat. On pomno beleži bizarnosti i gluposti – poput američkog pokušaja da u Vijetnamskom ratu zvukom porazi neprijatelja, što je dovelo samo do još žešćeg otpora – do ozbiljnih istraživanja o uticaju zvuka na ljudsku psihu. Gudman beleži propale pokušaje koji ne izlaze izvan granica šarlatanstva, ali se zadržava na dokumentima koji su procureli iz dobro čuvanih radionica za razvijanje zvučnih oružja.

Gudman se, naravno, neće zadržati na banalnosti da sve što napravi čovek uspešno i zloupotrebi – to je opšte mesto ljudskog udesa u svetu – već skreće pažnju na dubinu bizarnosti, čak patologiju, koja svaku mogućnost da uveća patnju ljudi spremno razvija do krajnjih mogućnosti. Nužno je, kaže Gudman na kraju svoga teksta, „jasnije sagledati preklapanja vojne kulture i kulture zvuka i početi razdvajati delatne od reaktivnih sila”.

S engleskog preveo Goran Stojanović
Čitali su Aleksandar Božović i Željko Maksimović
Urednik Ivan Milenković