Letnje operske pozornice

Najranije skice za operu "Edip" Đorđa Eneskua, koja se danas smatra njegovim remek delom i jednim od najznačanijih ostvarenja, datiraju iz 1910. godine, neposredno pošto je kompozitor prisustvovao izvođenju Sofokolove tragedije Kralj Edip. No, rad na delu je bio dugotrajan i postepeno je sazrevao, tako da je partitura dovršena tek 1931. godine. Libreto Edmonda Flega daje pregledan dramski tretman mita o Edipu - od rođenja do smrti, kombinujući elemente Sofoklovih tragedija - Kralj Edip i Edip na Kolonu. Početna idelja vodilja ove opere je bila vezana za to da se prikaže čovek poražen od sudbine od koje ne može da pobegne. No, Enesku menja ovo inicijalno čitanje mita, odlučujući da svom glavnom junaku ponudi šansu da povrati svoju čistotu, razumevajući ga kao pobednika, kao čoveka koji je "jači od subine", koji uspeva da sa svog puta ukloni sve prepreke. U muzičkom smislu, kompozitor stvara savremenu muzičku dramu, u kojoj i pored četvoročine strukture, preovladavaju stilski i harmonski elementi moderne muzike. Premijera Eneskuovog "Edipa" upriličena je u Pariskoj operi, 13. marta 1936. godine, gde je delo toplo primljeno, posebno u stručnoj, muzičkoj javnosti. Ipak, ubrzo je nestalo sa repertoara, da bi bilo sporadično izvođeno u posleratnom periodu, pre svega u Rumuniji. Poslednjih godina, jača interesovanje za ovu Eneskovu operu, o čemu svedoče i nove postavke na Salcburškom festivalu 2019, kao i na ovogodišnjem festivalu u Bregencu, čiji snimak slušate u večerašnjoj emisiji.

Siže opere je sledeći:

Strašno prokletstvo čeka tebanskog kralja Laja jer se ogrešio o zabranu bogova.  Delfijsko proročište je predvidela da će ga prvorođeni sin ubiti i da će se, potom, oženiti svojom majkom Jokastom, sa kojom će dobiti potomstvo. Uplašeni Laj zato naređuje pastiru da ubije novorođenče, posle njegovog rođenja, tako što će ga napustiti u planini. Ali sudbina ima druge planove. Edip je preživeo i porastao je kao usvojeni sin kralja Poliba i kraljice Merope u Korntu, nesvesan svog porekla. Kada kao mladić sazna od pororčištva za da bi mogao da učini tako strašne zločine, kao što mu je predivđeno, on odlazi ne bi li zaštitio svoje roditelje od te zle sudbine. Na putu ka Tebi, gde uspeva da pobedi Sfingu, započinje kavgu sa strancem koga usmrćuje. U Tebi pošto je porazio Sfingu, stanovnici ga krunišu za novog kralja i traže da se oženi sa udovicom njihovog nekadašnjeg vladara - Jokastom. Edip to čini, ne znajući da je tako stupio u brak sa sopstvenom majkom. Posle mnogo godina, strašna kuga pustoši Tebu, a Edip pokušavajući da otkrije uzrok, polako shvata da je sve vreme on bio taj koji je učinio sva zlodela, odnosno da je neznajući ispunio strašno prorčanstvo. Jokasta se ubija, a Edip sebi oduzima vid i odlazi u progonstvo u pratnji kćeri Antigone. Posle godina lutanja, u blizini Atine kojom vlada Tezej, bogovi se konačno smiluju Edipu i on odlazi, mirno u smrt, praćen boginjama osvete Erinijama.

Urednica Ksenija Stevanović