Goli Taragi: Gospođa Nar i njeni sinovi (3)

Goli Taragi (1939) je iranska spisateljica druge generacije, poznata po romanima, kratkim pričama i filmskim scenarijima, jedna od najznačajnijih savremenih iranskih autorki. Obrazovala se na Zapadu, gde je diplomirala filozofiju. Nakon osnovnog obrazovanja, otišla je u Ameriku, ali se potom vratila u Iran. Po povratku se posvetila pisanju priča. Devet godina predavala je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Teheranu, da bi kasnije otišla u Francusku.

Njena prva zbirka priča I ja sam Če Gevara objavljena je 1969. godine. Nastavila je da piše i u Francuskoj, gde je napisala priču Velika dama mog duha, koja je 1985. godine u francuskom prevodu proglašena za najbolju priču godine. Među njenim značajnijim zbirkama su i Razbacana sećanja (1994), Čudnovate navike gospodina Alefa, Neko drugo mesto (2001) i Ponovna prilika (2014). Takođe je autor romana Zimski san (1973) i Događaj (2014), kao i dela poput Autobus za Šemiran, Kuća na nebu i Rasute uspomene. U fokusu njenih ranih radova nalaze se likovi koji su bolesni, očajni, inferiorni, izolovani i usamljeni, frustrirani ljudi bez kontakta sa svojom sredinom. U poslednjim pričama, Tagari sve više piše o iranskim migrantima i njihovim problemima.

Rođena u Teheranu, Taragi je bila tinejdžerka tokom državnog udara 1953. godine i odrasla žena za vreme Iranske revolucije 1979. Ta dva značajna događaja duboko su uticala na njeno književno stvaralaštvo. Ipak, priče iz zbirke Gospođa Nar i njeni sinovi nisu političke rasprave — političke turbulencije služe kao pozadina ličnih preobražaja likova, bilo mladih ili starih. Taragi pokazuje duboku zainteresovanost za tok istorije prateći sudbine likova kroz decenije i kontinente.

Priča Gospođa Nar i njeni sinovi, koja je deo zbirke Na nekom drugom mestu (Izdavačka kuća Nilufar, Teheran, 2001), tematski se bavi Islamskom revolucijom u Iranu. Lične emocije, događaji i reakcije, daju čitavoj zbirci strastven i gotovo memoarski ton. Uprkos intimnom pristupu, priče su izuzetno uverljive i životne, bez obzira na to da li pripovedač govori iz perspektive muškarca, žene, odrasle osobe ili deteta. Taragi poznaje svoje likove iznutra, što ih čini dopadljivim i lako pristupačnim čitaocu.

U priči Gospođa Nar i njeni sinovi pojavljuju se motivi napuštenosti, ali i aktuelni prizori savremenog sveta: odlazak iz zemlje, pokušaji prilagođavanja i bol neprilagođenosti usled napuštanja sopstvene tradicije. Starica iz priče putuje kod sina u Švedsku — zemlju udaljenu koliko i njeno shvatanje sreće i sigurnosti od novog sveta u koji, vođena ljubavlju prema sinovima, mora da zakorači. Generacijska neprilagođenost novom načinu života i hladan, otuđeni svet predstavljaju snažne nosioce katarzičnog efekta priče. U njoj se prepliću dve slike: jedna gotovo rajska, puna radosti i topline, kroz lik drage starice Nar, i druga, sumorna scena službenika na aerodromu i neurotičnih putnika, simbol besciljnog tumaranja i nesigurnosti bez kraja.

Knjigu Savremena kratka iranska priča ovih dana će objaviti izdavačka kuća Geopoetika iz Beograda.

Preveo sa persijskog Aleksandar Dragović.

Čitao Željko Maksimović.
Urednica Tanja Mijović.