Operska sezona Euroradija 2024/2025 – Kavalerija rusitkana i Pajaci

Kavalijera rustikana Pjetra Maskanjija, premijerno je izvedena 17. maja 1890. godine u teatru Kostanca u Rimu. Libreto su napisali Đovani Tarđoni-Toceti i Gvido Menaši po motivima istoimene novele i komada Đovanija Verge. Sam pozorišni komad je prvi put postavljen šest godina ranije u torinskom teatru Karinjano kada je ulogu Santuce tumačila legendarna italijanska dramska glumica Eleonora Duze. Maskanji je rad na operi započeo dve godine kasnije ugledavši u novinama „Il Sekolo” oglas u kojem je izdavač Sonconjo tražio jednočinku. Kavalerija rustikana je pobedila na pomenutom konkursu, a potom napravila veliki profit izdavačkoj kući Edoarda Sonconja. Na premijeri u Rimu ulogu Santuce je izvodila Đema Belinčoni, dok je Turidua tumačio Roberto Stanjo, pod dirigentskom palicom Leopolda Munjonea. Trijumf koje je delo doživelo tom prilikom je bio do tada nezampaćen – zabeleženo je da je Maskanji četrdeset puta izlazio da se pokloni publici na samoj premijeri. Ubrzo je Kavalerija rustikana osvojila Evropu i Ameriku, kao i druge kontinente. Samo za Maskanjijevog života izvedena je četrnaest hiljada puta. Zanimljivo je da je ova ’punokrva italijanska’ opera bila odlično primljena i na nemačkom govornom području – na primer, Gustav Maler ju je uvrstio u program Bečke opere, a njeni poklonici su bili i Vajngartner kao i Herbert fon Karajan.

Posle uspeha Maskanjijeve Kavalerije rustikane izdavač Sonconjo je tragao za drugim delima koja imaju snažne, emotivne priče i kada je mu je Leonkavalo ponudio libreto o ljubavnoj priči i ljubomori u trupi putujućih glumaca, on nije oklevao da je poruči. Siže se bazirao na novinskoj crnoj hronici, a predložak je napisao sam kompozitor. Jednočina struktura Kavalerije nije odgovarala dramaturški kompleksnijem zapletu ’komada u komadu’ Pajaca, za koji je bilo potrebeno napraviti rez između realnog života glumaca i predstave u kojoj se dešava drugi čin. Ipak, Leonkavalo je dva čina kondenzovao na napetih sedamdeset minuta, te je premijera, održana 21. maja 1892. godine u milanskom Teatru dal Verme, donela očekivan uspeh. Tome je doprinela i izuzetna pevačka podela: Viktor Morel je pevao Tonija i recitovao Prolog koji je kompozitor napisao specijalno za njega s obzirom na izuzetne glumačke sposobnosti ovog pevača – prvog izvođača rola Jaga i Falstafa. Neda je bila Adelina Štele, Kanio Fjorelo Žiro, a ansamblom je dirigovao mladi Arturo Toskanini. Uskoro je opera izvođena širom sveta i prevedena na sve evropske jezike, a uloga Kanija je postala obavezna za sve velike tenore, od Karuza do zvezda današnjice. Zanimljivo je da je upravo Karuzovo izvođenje arije Vesti la giubba iz 1902. godine bila prva ploča prodata u milionskom tiražu u istoriji.

U emisiji ćete na snimku iz Minhena kao Kanija čuti najveću tenorsku zvezdu današnjice – Jonasa Kaufmana.

Urednica Ksenija Stevanović