Klod Debisi: Peleas i Melisanda

Peleas i Melisanda je intimna priča, koja se odvija u mitskoj zemlji nazvanoj Alemond (ili u prevodu Svuda-u-svetu). Odnos između princa Goloa, njegove misteriozne mlade žene Melisande, i njegovog isto tako mladog polubrata Peleasa prepuna je enigmatičnih situacija. Na Debisija je veoma uticala Vagnerova drama Tristan i Izolda, na koju opera Peleas i Melisanda donekle podseća. Ali, Debisi je znao da njegov pristup ljubavnom trouglu mora biti potpuno drugačiji od Vagnerovog. Kako je sam rekao „treba tražiti dalje posle Vagnera, a ne na osnovu Vagnera”. U Debisijevoj operi, sve se dešava u carstvu intenzivnih, ali tihih sugestija, neiskazanih osećanja i onostrane atmosfere.

Ova izuzetna, originalna i osobena opera je u pravom smislu te reči otvorila vrata moderne opere XX veka. Sam Debisi se prisećao napora i otpora koji su pratili nastanak ovog dela. On kaže „Ironija je da je ta publika koja traži „nešto novo” ista ona koja se užasava i podruguje svaki put kada se pokuša izaći izvan okvira njenih navika i uvreženog mišljenja… Možda je to teško za shvatiti, ali ne treba zaboraviti da je umetničko delo kao pokušaj da se dosegne lepota uvek bilo neka vrsta lične uvrede za veliki broj ljudi. Ne pretendujem da sam sve otkrio u Peleasu, ali pokušao sam da utrem put za druge kako bi išli njime, šireći lične pronalaske koji bi možda mogli da oslobode dramsku muziku teških graničnika među kojima je živela toliko dugo”, zaključuje Debisi.

U Peleasu i Melisandi ne postoje konvencionalne arije ili ansambli, a svaka nota Debisijeve muzike je komponovana tako da se jasno čuju reči Meterlinkovog teksta, odnosno njihova inherenta prozodija. Glavni likovi imaju muzičke teme i motive, kao u Vagnerovim operama, ali oni se čuju samo u orkestarskom partu, ujedinjavajući i pojačavajući muzičku atmosferu koju je Debisi nazivao „orkestarski dekor”.

Urednica Ksenija Stevanović