Slobodan Divjak: Žak Derida i teror pravnog formalizma nad pravdom (2)

U ovom tekstu, autor iznosi i obrazlaže tezu da Žak Derida, kojem se često pripisuje da je izveo najdublju kritiku celokupne zapadne misli, ne pravi razliku između pojma metafizičkog (esencijalističkog) uma i pojma post-metafizičkog (proceduralnog) uma, te da iz toga proističe i njegov odnos prema koncepciji liberalne demokratije. U tom kontekstu, Divjak kritikuje Deridine, kako kaže, „konfuzne i neodbranjive teze” o nepromostivom jazu između formalnih zakona i pravde. Prema Divjakovom mišljenju, u nastojanju da odbrani svoje stanovište o „mističnom temelju zakona” Derida je nedvosmisleno stao na stranu „singulariteta”, a protiv formalnih procedura, univerzalnih pravila i racionalnosti. U tom pogledu, smatra Slobodan Divjak, postoji očigledna sličnost između stavova Žaka Deride i Karla Šmita, budući da obojica tvrde da norma ne može da se odnosi pravedno prema neposrednosti i specifičnostima indvidualnih slučajeva, tj. da je svaki specifični slučaj priča za sebe, usled čega univerzalno pravilo postaje neprimenjivo.

Autor, takođe, na samosvojan način interpretira Deridin centralni pojam – pojam razlike: po njemu, Derida i drugi „postmodernisti” tvrde da je nesvodiva, nesamerljiva razlika, a ne individualna sloboda primarni događaj, čime se utire put legitimisanju antidemokratskih režima u kojima se ukida svaki oblik individualnih prava, ali i legitimisanju savremenih neonacističkih i rasističkih pokreta koji svoje delovanje opravdavaju upravo pozivanjem na primat prava na razliku.

Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević