Savremena srpska muzika

Ovaj umetnik završio je osnovne studije kompozicije u klasi Vlastimira Trajkovića, a potom master studije u klasi Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Uporedo je završio i master studije iz klavira u klasi Lidije Stanković, 2011, a par godina kasnije postaje dobitnik nagrade Fonda Josip Slavenski Katedre za kompoziciju za delo Talasi. Simić je učestvovao na seminarima kod eminentnih kompozitora poput Luke Frančeskonija, Klemensa Gadenštetera i Jana Robena. Bio je finalista na kompozitorskom takmičenju Kšištof Penderecki – Arboretum u Poljskoj 2012. godine. Dela Stanka Simića izvodili su brojni orkestri i solisti među kojima su Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, Ansambl Metamorfozis, Gudači Svetog Đorđa, Klavirski duo Bizjak, Aratos trio i drugi. Koautor je projekta Srpske akademije nauka i umetnosti ,,Digitalizacija kompletne klavirske muzike Vasilija Mokranjca”, a takođe aktivno izvodi klavirsku muziku domaćih autora. Aktivan je kao muzički redaktor i urednik nekoliko objavljenih muzičkih publikacija. Četiri godine je bio organizator i rukovodilac festivala Koma. Simić je trenutno zaposlen u zvanju docenta na Katedri za kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. 

Godine 2023. stekao je zvanje doktora umetnosti, odbranivši umetnički projekat Urok i nevesta, u klasi Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Ovo delo, koje nosi podnaslov „Koreodramska svita za kamerni orekstar”, nastalo je po motivima narodne balade Žeindba Milića Barjaktara i na specifičan način spaja savremeni muzički jezik i nacionalnu tematiku, bez oslanjanja na balkanski folklor. 

O delu sam Stanko Simić piše sledeće: ,,Povezujući sopstveni muzički jezik i stil sa trojicom kompozitora – Mesijanom, Andrisenom i Trajkovićem, primećujem da bi postojanje jedne međusobne unije preseka mogle biti predstavljane sledećim karakteristikama: repetitivnost urkštena sa hromatizmom, serijalnost kao tek jednim od arsenala konstruktivnih elemenata, upotreba blokovskih struktura, sklonost ka dugim trajanjima, gotovo potpuna indiferentnost ka upotrebi proširenih tehnika, kao i negiranje sopstvene kompozitorske ličnosti kao postmodenističke, te neskrivanje svojih muzičkih uzora. Na putu stvaranja ovog dela, prvobitno su nastala tek pojedina muzička jezgra, odnosno muzičke ideje koje primarno nisu imale veze ni sa kakvim vanmuzičkim sadržajem. 

Sam sadržaj literarnog predloška je svojim usmerenjem i prizvukom uticao na izbor tematskog materijala kao i na njegovu hijerarhiju – u zavisnosti o kom delu dramske radnje je reč – pri čemu se naročito vodilo računa o međusobnom usklađivanju tekstualne pozadine i muzike na polju dramaturgije, karakterizacije likova i ambijenta, trajanja i drugog, kao nužnim elementom koji ukazuje na muzičko-scensku sintezu. Tako bismo, u načelu, mogli konstatovati da je faktor programnosti delovao u delimičnoj sukcesiji sa činom komponovanja muzike”, zaključuje u svom autorskom tekstu, Stanko Simić.

Autorka emisije Tamara Simović