Nemanja Mićić: Narativi – kultura, mediji, politika (3)

Kao jednu od osnovnih teza ove knjige, autor zastupa stanovište da ne postoji ništa (iz)van narativa, odnosno priča, te se u uvodnom delu studije osvrće na najmarkantnije tačke onoga što se označava narativnim metodom. Filozofija do sada poznaje pregršt različitih metoda i strategija pristupa pri pokušaju promatranja strukture stvarnosti – od pozitivizma, preko fenomenologije, hermeneutike, strukturalizma, eksperimentalnog metoda, realizma i antirealizma, idealizma, redukcionizma, falsifikacionizma, i mnogobrojnih drugih ’izama’. Međutim, jedna od inicijalnih ideja samog narativnog metoda jeste upravo ta da pokaže da svako od ovde pobrojanih polja zavisi od narativne strukture, kao i to da narativi, odnosno, priče, obrazuju samostalne celine, izvan kojih je nemoguće pronaći nekakvu tačku oslonca u meta-analizi.

Po rečima Nemanje Mićića, na taj način se pokazuje uslov mogućnosti svakog govora, to jest jezičkog izraza – bio on označen kao naučni, filozofski, umetnički, religiozni, ili svakodnevni. Ujedno se time pruža legitimitet nesagledivom mnoštvu priča, koje se neprestano generišu. Umesto razračunavanja oko toga koji je pristup „bolji”, narativnim metodom se ukida tlačiteljska hijerarhizacija, kao i rasprave koje počivaju na despotskim režimima, ustanovljenim kroz sedimentirane slojeve istorije. Tradicije naših kultura umnogome su determinisane ovim kompetetivnim duhom, u pokušaju uspostavljanja jednog, ili nekoliko „ispravnih” svetonazora – ili, drugim rečima, pokušajem inaugurisanja „istine sa velikim I”. To se očituje kako u naukama, tako i u mitovima i monoteističkim religijama, a svakako i u okvirima zapadne metafizike.

Knjigu Nemanje Mićića Narativi – kultura, mediji, politika uskoro će objaviti Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića iz Novog Sada.

Čitao je Aleksandar Božović.
Urednice Olivera Nušić i Tanja Mijović.