Majstori baroka – Luiđi Rosi

O životu italijanskog kompozitora Luiđija Rosija ne postoji puno preciznih podataka. Godina rođenja je nepoznata, dok u matičnoj knjizi umrlih stoji da je preminuo 1653, u 55. godini, i da je bio sin Donata od Toremađora, u San Severu, gradu na jugu Italije. Najraniji dokument povezan sa Rosijem predstavlja zbirka vokalne i instrumentalne muzike iz 1617. godine. Informacije na izbledelim koricama i listovima, govore da je sam kompozitor bio vlasnik rukopisa i da je učio muziku kod Đovanija de Maka. Sledeći zapisi o njegovoj muzičkoj aktivnosti datiraju iz Rima, gde je u avgustu 1620. godine počeo da radi kod Markantonija Borgezea, nećaka pape Pavla V, u čijoj službi je bio sve do 1636. godine. U međuvremenu, Rosi je dobio prestižnu poziciju orguljaša u rimskoj crkvi Svetog Luja Francuskog i uprkos čestim odsustvima, kada ga je na ovom mestu menjao mlađi brat Đovani Karlo Rosi, ostao je na ovoj funkciji do kraja života. 

Neki podaci ukazuju na to da je Luiđi Rosi jedno vreme radio u Firenci, na dvoru Medičijevih, a da se potom vratio u Rim i stupio u službu kardinala Antonija Barberinija. U ovoj palati, Rosi je imao pristup porodičnom privatnom teatru, u okviru kojeg je 1642. godine postavio svoju prvu operu pod nazivom Začarana palata. Ovo ostvarenje donelo je kompozitoru veliki uspeh i preporučilo ga kardinalu Mazarenu, koji je potom, pet godina kasnije, za francuski dvor od Rosija poručio operu Orfej.

Savremenici su ovog autora smatrali inovatorom i nosiocem novih ideja. Kompozitor Đakomo Perti govorio je da je „Rosi, zajedno sa Čestijem i Karisimijem, najveće svetlo naše profesije”.

Autorka: Saša Tošković.