Putevi proze

Bohumil Hrabal: Previše bučna samoća (1)

U emisiji Putevi proze, od 16. do 22. decembra, možete slušati delove romana „Previše bučna samoća” koji je napisao Bohumil Hrabal. Kao svojevrsna kritika cenzure i oda želji za znanjem, ovaj kratki roman je upravo zbog cenzure prvo tajno štampan kao samizdat 1976. godine, a zvanično je u Čehoslovačkoj objavljen tek 1989.

Pripovedač i glavni junak romana već 35 godina radi na hidrauličnoj presi u skladištu starog papira, a svoj posao koristi da iz gomile hartije izdvoji i sačuva retke i vredne knjige. On u svom stanu prikuplja tone knjiga, posebno strasno čita filozofiju i poeziju, verujući da mu one mogu pomoći da sazna nešto važno o sebi i zbog čega je „mimo svoje volje, veoma obrazovan”. Dok radi na presi, priseća se svoje mladosti, tragikomične ljubavi prema devojci Mančinki, majčine i ujakove smrti, ali zajedno s tim, nadolaze mu ideje najdražih filozofa (Seneke, Hegela, Šopenhauera, Ničea), meditira nad njima i konfrontira ih s vlastitim doživljajima.

Prekretnicu ili, tačnije, prelom u njegovom radu i svesti donosi susret sa velikom modernom presom i sa radnicima koji „njegov” posao rade efikasno, ali čisto mehanički i sasvim bezlično. Zgrožen idejom o tome kako presa guta milione stranica koje niko nije pogledao, sanja ogromnu presu koja drobi ceo Prag, spasava poslednju knjigu koju treba da odnese prijatelju, kreće u snoliku šetnju kroz grad koja će se okončati u njegovom podrumu u staroj presi.

Ovaj roman uskoro će objaviti izdavačka kuća Saturna iz Beograda.

Prevela s češkog Tihana Hamović.
Čitao Željko Maksimović
Urednici Tanja Mijović i Ivan Milenković.