Muzika viva – Festival „Nordijski muzički dani” u Glazgovu

Emisiju ćemo započeti kompozicijom „Smrt u minijaturi” mladog škotskog autora Džeja Keperola. Inspirisan nizom diorama naslovljenih „Minijaturne studije neobjašnjivih smrti” Frensisa Glesnera Lija, nastalih tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, Keperol je pokušao da muzički rekreira složenu mrežu tragova, dokaza i prizora koji bi potencijalno mogli da razreše misteriju predstavljenog mesta zločina. Naime, Li je stvorio preko dvadeset minijaturnih trodimenzionalnih „kućica za lutke” u kojima je sa neverovatnom pažnjom za detalje prikazao nerazjašnjene smrti, dajući suptilne znakove u izloženim objektima, putokaze za rešenja i svedočanstva očevidaca, uz pomoć kojih bi dobri detektivi došli do krivca. Keperol, analogno tome, stvara šest muzičkih minijatura, koje koncipira kao šetnju kroz kuću u kojoj se desio zločin, odnosno prolazak kroz šest prostorija tj. stavova.

U nastavku ćete čuti Koncert za violu Andersa Hilborga. Jedan od vodećih švedskih autora starije generacije, 2021. godine napisao je ovo delo za čuvenog violistu Lorensa Pauera. Po rečima autora, „Pauer je želeo delo u kojem će biti istaknut herojski karakter viole, pre nego njen elegični aspekt”. Ovaj jednostavačni koncert počinje i završava se silovito, gotovo u ljutnji, a između se nalaze ostrva mira i spokoja, sa glisandima u gudačima koji evociraju zvuk elektronike, te snažnim vibratom u violi koja na trenutke zvuči kao teremin.

Kompozicija „Tokovi” Medin Isakson, švedske autorke starije generacije, nastala je kao porudžina Kamernog orkestra Norboten, za proslavu 400 godina finskog grada Tornija. Inspiraciju je pronašla u slivovima reka na severu Finske i Švedske, koje često označavaju i granicu dve zemlje i koje u zimskim mesecima postaju okovane ledom. Ova transfomacija, od mesta razdvajanja do mesta spajanja, te dramatični prizori izlomljenog leda i vodenih bujica, poslužili su Medlin Isakson da napiše efektnu orkestarsku kompoziciju

Emisiju će zakoružiti Druga simfonija Džejmsa Makmilana. Verovatno najpoznatiji škotski savremeni kompozitor, čija se uronjenost u zvuk domovine često poredi sa Sibelijusovom povezanošću sa Finskom, napisao je ovo delo 1999. godine, tada još uvek pod snažnim uticajem muzike Buleza i Berija. Delo se tematski oslanja na kompozitorovu raniju Klavirsku sonatu iz 1985. godine, koju autor razvija u obiman trostavačni simfonijski ciklus, a kritičar Tajmsa u njoj prepoznaje i odzvuke „surovih škotskih pejzaža”.

Urednica emisije: Ivana Neimarević