Aleksandar Molnar i Dragana Jeremić Molnar: O tri pritiska na evropske univerzitete (3)

Vrlo brzo nakon što su 19. juna 1999. ministri dvadeset devet evropskih zemalja potpisali tzv. Bolonjsku deklaraciju u cilju objedinjavanja evropskog visokoškolskog prostora i omogućavanja lakše mobilnosti nastavnika i studenata u njemu, rasplamsala se debata o tome da li i (ako da) koliko „Bolonja” ugrožava „Humbolta”, tj. koliko su novi univerzitetski standardi u suprotnosti sa onim starim. Međutim, da bi se uopšte pristupilo ovoj debati, potrebno je, po mišljenu Aleksandra Molnara i Dragane Jeremić Molnar, definisati šta uopšte u 21. veku znači „Humbolt”. Naime, najveći broj boraca za „Humbolta” (a protiv „Bolonje”) pod „Humboltom” podrazumeva tri stvari. Najpre, da je Vilhelm fon Humbolt svoju teoriju obrazovanja (Bildung) konsekventno primenio kada je – u svojstvu pruskog državnog činovnika – organizovao osnivanje Univerziteta u Berlinu 1810. godine. Zatim, da je ovaj univerzitet postao klica svih modernih univerziteta prvo u Nemačkoj, a zatim i u celoj Evropi i, naposletku, da je „humboltovski” model univerziteta, uprkos krizi koja se pojačavala kroz ceo 20. vek, ostao dominantan sve do 1999. godine, od kada je prisiljen na postepen uzmak (sa perspektivom potpunog iščeznuća). „Od tada, kako glasi rasprostranjeno uverenje, evropske univerzitete rastrže intristični ideološki sukob koji se krije iza naziva „Humbolt” i „Bolonja” (pojednostavljeno rečeno, obrazovni humanizam versus liberalni kapitalizam) koji se manifestuje u promenama načina i uslovima studiranja, koje ne odgovaraju ni nastavnicima, ni studentima, ali od kojih profitiraju (krupni) kapital i u njegovu službu upregnute evropske vlade”, smatraju autori ovog teksta.

Tekst čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.