петак, 22.11.2024, 20:40 -> 13:29
Svetske muzičke pozornice
Reprodukovaćemo snimak koncerta održanog 11. maja u dvorani Konserthebau u Amsterdamu, koji pripada serijalu Premijum koncerti Euroradija, a ustupljen nam je posredstvom međunarodne razmene. Tom prilikom nastupili su članovi Filharmonije Holandskog radija pod upravom Karine Kanelakis, koja je jedna od najznačajnijih savremenih dirigentkinja i prva žena koja se na čelu ovog ansambla nalazi od maja 2018. godine. Na mestu počasne gostujuće dirigentkinje Londonske filharmonije i Simfonijskog orkestra Berlinskog radija nalazi se od 2021. godine. Kanelakisova je poznata po bogatom simfonijskom i operskom repertoaru, a njene interpretacije, ističu kritičari, odlikuje emocionalna dubina, tehnička preciznost i velika želja da svaki segment muzičkog toka kompozicije koju izvodi minuciozno i prouči.
Emisiju će ispuniti ostvarenja mladog holandskog kompozitora Jan-Petera de Grafa i Dmitrija Šostakoviča. Najpre ćete čuti premijeru De Grafovog Koncerta za luteal, u kojem kao solista nastupa Hanes Minar, kome je delo i posvećeno. Inače, luteal je tip hibridnog klavira koji proširuje registarske mogućnosti instrumenta dodavanjem mehanizma koji omogućava pijanisti da promeni ton klavira, a delo je belgijskog graditelja Žorža Klutensa iz 1919. godine. U Koncertu za luteal Jan-Peter de Graf se poigrava sa ritmom stvarajući iznenađujuće, rezonantne zvučne svetove.
Zanimljivo je istaći da je Karina Kanelakis za inauguracijski koncert sa Filharmonijom Holandskog radija odabrala Šostakovičevu Desetu simfoniju, a za koncert koji reprodukujemo u emisiji odlučila je da u program uvrsti Osmu simfoniju, jedno od kompozitorovih najpopularnijih simfonijskih ostvarenja koje važi i za jedno od interpretativno najizazovnijih dela njegovog opusa.
Osma simfonija, Šostakovičevo prvo simfonijsko ostvarenje napisano posle izuzetno uspešne Lenjingradske simfonije, dovršena je 1943. godine kada je delo premijerno izveo Jevgenij Mravinski, kome je i posvećena. Uprkos tome što su sovjetske vlasti kompoziciju imenovale kao Staljingradsku simfoniju, praveći analogiju sa kompozitorovim prethodnim ostvarenjem i u nameri da delo iskoriste u propagandne svrhe, ono nije imalo uspeh koji je pobrala Lenjingradska simfonija. Naime, Osma simfonija je naišla na kritiku stručne javnosti; o njoj se 1944. godine nepovoljno izrazio, između ostalih, i Sergej Prokofjev, a nakon Ždanovljevog dekreta 1948. jedno vreme je bila i zabranjena. Delo je rehabilitovano oktobra 1956. kada su ga izveli članovi Moskovske filharmonije pod upravom Samuila Samosuda.
Kao jedan od kurioziteta iz profesionalnog života Karine Kanelakis izdvaja se detalj koji govori o izuzetnom daru koji ova umetnica poseduje. Naime, kada je Jap van Zveden iznenada otkazao nastup sa Simfonijskim orkestrom iz Dalasa, Kanelakisova ga je zamenila, a Šostakovičevu Osmu simfoniju, koja je bila na programu te večeri, dirigovala je bez prethodne probe sa orkestrom. Ovaj koncert bio je izuzetno toplo prihvaćen. Inače, Osma simfonija je izuzetno dramatično, emocionalno i kompleksno delo mračnog tona, a zbog činjenice da pred izvođače postavlja velike zahteve ne nalazi se često na orkestarskim repertoarima.
Urednica Irina Maksimović Šašić
_169x300 "Zeleni i crni list")
