Muzej zvuka – Misa „Maria zart” Jakoba Obrehta

Obrehtova misa Milosrdna Marija je jedna od najdužih renesansnih misa, sa ukupnim trajanjem oko šezdeset minuta. Ova monumentalna kompozicija je do nastanka Betovenove Mise solemnis bila najduže delo u ovom žanru, a sačuvana je u samo jednom štampanom primerku u Bazelu. Obrehtov biograf, Rob Vegman, nazvao ju je „sfingom među misama”, jer predstavlja izuzetak u Obrethovom opusu od tridesetak sačuvanih misa. Čak i okolnosti njenog nastanka nisu sasvim jasne – jedna od hipoteza je da je napisana na dvoru Cara Maksimilijana I u Inzbruku i to kao careva molba Gospodu za izlečenje od sifilisa. Misa je zasnovana na duhovnoj pesmi Maria zart, von adler art – Milosrdna Marija, od plemenitog roda koja potiče sa juga Nemačke, a čija jednostavnost je sušta suprotnost kompleksnom tkanju koje od nje gradi Jakob Obreht.

Rukovodilac ansambla Kapela Pratenzis, Straton Bul, opisao ju je kao „maraton, kako za izvođače, tako i za slušaoce”. Pored toga, neobičan je i način na koji Obreht koristi četiri glasa – oni često pevaju u ekstremnim registrima i sa velikim skokovima, ali je dodatno zahtevan način na koji kompozitor oblikuje melodijske linije, u kojima se pojavljuju ponavljanja i imitacija iznad držanih tonova, na način koji podseća na tretman instrumentalne muzike. Upravo ova karakteristika rada sa materijalom, kao i izuzetna dužina inicijalnog modela za parafrazu (melodije „Milosrdna Marija” koja traje čak tridest dva takta), doprinose impresivnim dimenzijama dela. Tokom pet stavova misnog ordinarijuma, delovi ove melodije se ponavljaju nebrojeno puta, a jedini trenutak kada je Obreht citira u potpunosti, bez prekida je na samom završetku dela, u sopranskoj deonici u stavu Agnus dei.

Urednica emisije: Ivana Neimarević