Sto godina Radio Beograda

Međunarodna unija za radiofoniju osnovana je u Ženevi 3. i 4. aprila 1925. godine, kao prva asocijacija radio-difuznih organizacija. Unija je radila sve do Drugog svetskog rata, a prekid traje sve do 1946. godine. Kao posledica posleratnog hladnoratovskog sukoba, došlo je do njenog raspuštanja i osnivanja dve nove međunarodne organizacije: Evropske unije za radio-difuziju – današnje Evropske unije emitera, EBU, sa sedištem u Ženevi i Međunarodne organizacije za radio-difuziju – OIP, sa sedištem u Pragu, a koja posle pojave televizije menja ime u OIRT. Do objedinjavanja je došlo 1993. godine tako što se OIRT rasformirao, a njihovi članovi su sukcesivno prešli u Evropsku uniju emitra – EBU.

Prema rečima Ivka Pustišeka – nekadašnjeg generalnog sekretara Radio-televizije Jugoslavije, ono što je interesantno za istoriju naše radio-difuzije i njenog ućešća u radu pomenutih asocijacija, jeste malo poznata činjenica da je Radio Beograd suosnivač prve međunarodne organizacije u toj oblasti. O tome je pismom 17. jula 1925. godine generalni sekretar TESAFI-ja, gospodin Tabui, obavestio ministra pošta i telegrafa Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. On piše da je osnovana Međunarodna unija za radiofoniju, sa stalnim sedištem u Ženevi i da je njen cilj saradnja radiodifuznih organizacija i razvoj radiofonskih emisija, u čemu učestvuje i tadašnja Kraljevina Jugoslavija. Sam gospodin Tabui izabran je za jednog od dva potpredsednika unije, a za predsednika je bio izabran admiral Karpindejl, direktor Bi-Bi-Sija.

Narednih godina, naša kuća, kasnije Jugoslovenska radio-televizija, je svojim ugledom i autoritetom imala značajan uticaj na zbivanja u kulturnom životu, naročito posredstvom EBU-a, podržavajući sve akcije udruženja koje su služile učvršćivanju razvoja kulturne delatnosti i afirmaciji kulture u evropskim razmerama. Saradnja u okviru Međunarodne unije emitera bila je, a i danas je, prozor u svet za sve ono što se odvija u muzičkom životu naše zemlje i u inostranstvu. Tako je 1988. Simfonija Eterofonika Slobodana Atanackovića dospela na programe više od 35 radio stanica u svetu, što je do tada bio nezapažen uspeh jugoslovenske muzike. Simofonija je na Međunarodnom Rostrumu kompozitora u Parizu uvrštena u deset najznačajnijih dela muzičke produkcije u svetu.

Osim Simfonije Eterofonika Slobodana Atanackovića, u večerašnjoj emisiji slušaćete Kamernu muziku za ženski glas, klarinet, violončelo i harfu Lučana Berija i Prelid za popodne jednog fauna Kloda Dibisija.

Urednica emisije Marija Vuković