Majstori baroka – Frančesko Gasparini

O ranom životu Frančeska Gasparinija ne postoji dovoljno podataka. Rođen je 1661. i pretpostavlja se da je prve godine svoje mladosti proveo u rodnoj Toskani. Godine 1682. preselio se u Rim, gde je učio kod Arkanđela Korelija i radio kao orguljaš u Crkvi Madona dei Monti. Sedam godina kasnije, Gasparini je postao član Akademije Sveta Ćećilija u Rimu i u to vreme stekao pokroviteljstvo kardinala Benedeta Pamfilija. Nakon toga, sledeći zapis o njegovoj muzičkoj aktivnosti datira sa početka 18. veka, kada je postao muzički direktor Ospedale dela Pieta u Veneciji – mesto koje je, pretpostavlja se, dobio zahvaljujući svojim dobro prihvaćenim operama i kantatama objavljenim u tom periodu. U roku od pet ili šest godina, uspeo je da unapredi ovu instituciju u jedan od najboljih italijanskih konzervatorijuma, gde je, između ostalog, radio i Antonio Vivaldi.

Gasparini se vratio u Rim 1716, kada je dobio nameštenje kapelmajstora na dvoru princa Ruspolija, da bi nakon samo dve godine prešao da radi za uticajnu porodicu Borgeze. Na ovoj poziciji ostao je sve do 1725. godine, kada je prešao na mesto kapelnika pri Bazilici Svetog Jovana Lateranskog. Umro je u Rimu, dve godine kasnije. 

Frančesko Gasparini smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih operskih autora prve polovine 18. veka. Glavni centri njegovog operskog delovanja bili su Venecija i Rim, i njegov opus obuhvata preko pedeset opera, petnaest komičnih intermeca, kao i brojne oratorijume i kantate.

U večerašnjoj emisiji predstavljamo, između ostalog, arije iz Gasparinijevih opera. One predstavljaju verodostojni odraz njegove široke dramske palete, bogate orkestracije i veštog kontrapunkta, ali i izrazit primer virtuoznosti vokalnih deonica, koje izvođače stavljaju na test pevačkih sposobnosti. 

Autorka emisije: Saša Tošković.