Radomir Putnik: „Šegrt i grejno telo” – demonološko predskazanje (2)

Groteska Šegrt i grejno telo, čiji podnaslov glasi „scenska zbrka za litiju i opelo”, nastala je u završnoj fazi stvaralaštva Aleksandra Popovića, kao sastavni deo trilogije kojoj pripadaju drame Ružičnjak i Baš-bunar. Pisan za Narodno pozorište u Užicu, prema dogovoru pisca sa rediteljem Brankom Popovićem, ovaj komad (iz vanpozorišnih razloga) nije doživeo scensko izvođenje, ali je objaljen u časopisu Teatron 2005. godine.

Što se sadržaja dela tiče, nema nikakve sumnje da je Aleksandar Popović imao na umu narodnu pripovetku Đavo i njegov šegrt, koja je poznata mnogim narodima, a zasniva se ne modelu takmičenja i borbe između đavola i učenika koji ga je u svemu nadmašio i savladao. Kako komentariše Radomir Putnik, da smo na području demonologije svedoče i imena dramskih lica: Jojla – Ravijojla, Ćosa – džin, Ganadra – premetljiva i Arhi Đera – smrzoje. Reč je uglavnom o natprirodnim bićima, od kojih se svako odlikuje jedinstvenim osobinama: Jojla poseduje izrazite ženske čari, zavodljivost i lepotu, kao sredstva obmane kojima mami svoje smrtne muške žrtve; Ćosa, zbog neobičnih osobina i izgleda (bez brkova i brade), sklon je tome da načini prevaru radi prevare, makar ne imao od nje ikakve koristi; Arhi Đera je zapravo đavo, jedan od neposlušnih anđela koji nikad ne miruje; Ganadra jedina nema demonološko poreklo, a nju je Arhi Đera izvukao iz lonca u kojem se kuvala, poput žabe iz poznate metafore, gde se ovaj pojam koristi za situaciju kada se neka osoba nađe u uslovima koji bi trebalo da budu neprihvatljivi ili neizdrživi za nju, ali ona to ne primećuje jer je u tu situaciju dospevala postepeno, privikavajući se lagano na svaku pojedinačnu promenu. A kada je reč o grejnom telu, Radomir Putnik tvrdi da je ono u stvari ljudska duša, što nas uverava da je Aleksandar Popović napisao svoju varijantu faustovsko-mefistofelovske borbe. Svojom groteskom o nikad okončanoj bitci za spasenje čovekove duše, naš autor je, poput proroka, predvideo put kojim će Srbija ići do kraja 20. veka, pa i posle toga. A recenzent Branko Popović je zapisao: „važan komad u celovitom razumevanju dramaturgije Ace Popovića, njegove idejne i političke borbe i njegovih svetonazora, ali i naših političkih i moralnih posrtanja“.

U emisijama, koje možete pratiti u petak, pročitaćemo tekstove Radomira Putnika „Baš-bunar – testament očajnika” i „Aforizam u Dositeja i Aleksandra Popovića”.

Čitala je Dušica Mijatović.
Urednica Tanja Mijović.