Festival muzike i igre u Granadi 2024

Tom prilikom debitantski nastup na ovom festivalu imali su članovi Orkestra romanske Švajcarske. Dirigovao je Šarl Ditua, a solistkinja je bila proslavljena argentinska pijanistkinja Marta Argerič koja je sa ovim umetnicima interpretirala Klavirski koncert u a molu, opus 54 Roberta Šumana. Pored ovog ostvarenja, na programu su bila i dela Igora Stravinskog – muzika iz baleta Posvećenje proleća, u verziji iz 1947, kao i svita broj 2 iz baleta Trorogi šešir Manuela de Falje, kojom je započelo koncertno veče.

Tokom posete Španiji sa svojom baletskom trupom, Sergej Djagiljev se upoznao sa opusom Manuela de Falje i odmah mu predložio da komponuje muziku za balet Trorogi šešir prema istoimenom romanu španskog književnika Pedra Antonija de Alarkona. De Falja je odmah prihvatio predlog, budući da je već imao gotov veliki deo partiture za dvočini balet-pantomimu Guverner i mlinareva žena koji je zasnovan na istoj priči, a premijerno izveden u Madridu 1917. godine. Međutim, kako bi upotpunio i uspešno preoblikovao prvobitno delo, zajedno sa Djagiljevim i koreografom Leonidom Masinom, De Falja je putovao po Andaluziji u potrazi za originalnim zvukom, pa je to i jedan od razloga zbog kojih je Trorogi šešir prožet muzikom ovog dela Španije. Balet je premijerno prikazan 22. jula 1919. u Londonu u produkciji baletske trupe Sergeja Djagiljeva, u kojoj su naslovne uloge tumačili Leonid Masin i Tamara Karsavina. Pablo Pikaso je dizajnirao scenografiju, a dirigovao je Ernest Anserme.

Klavirski koncert u a molu, opus 54 je jedini koncert u opusu Roberta Šumana koji je posvetio klaviru, a delo je pisano 1845, kada je i premijerno izvedeno u Drezdenu.

Uz muziku za Žar pticu i Petrušku, Posvećenje proleća je treći u nizu baleta koje je Stravinski pisao za parisku sezonu trupe Ruski balet, a po porudžbini Sergeja Djagiljeva. Koncept baleta sugerisan je u samom podnaslovu – Slike paganske Rusije, a Stravinski je Posvećenje proleća opisao kao muzičko-koreografsko delo objedinjeno idejom misterije i naleta kreativne snage proleća. Prema scenariju koji se odvija u dva dela, sa nazivima Kult zemlje i Žrtva, nakon više rituala kojima se slavi dolazak proleća, mlada devojka odabrana da bude žrtva iscrpljuje sebe u plesu do smrti. Kompoziciju odlikuje ekspanzija politonalnosti, složen metroritmički karakter, kao i upotreba tradicionalne muzike.

Urednica Irina Maksimović Šašić