Majstori baroka – Agostino Stefani

Rođen 1654. godine u Kastelfranku, u blizini Venecije, Agostino Stefani je započeo muzičko obrazovanje kao dečji sopran. U periodu od 1664. do 1667.godine, bio je aktivan u horu bazilike Svetog Antonija u Padovi, te se pretpostavlja da ga je tamo podučavao kapelmajstor Antonio dala Tavola, kao i kompozitor i orguljaš Karlo Palavičino, u čijoj operi Demetrio je učestvovao kao izvođač, sa samo jedanaest godina.  

Muzičko umeće Agostina Stefanija, a pre svega njegov glas i pevački talenat, omogućili su mu 1667. godine i prvo nameštenje i to pri dvoru bavarskog elektora Ferdinanda Marije u Minhenu. S obzirom da je još uvek bio jako mlad, Stefanija je u ovom gradu, naredne tri godine, podučavao kapelmajstor Johan Kaspar Kerl. Pri minhenskom dvoru, ovaj italijanski kompozitor ostaće, sa manjim prekidima zbog putovanja, u narednih dvadeset godina.

Godine 1672. put ga je odveo u Rim, gde je učio kompoziciju od kapelmajstora bazilike Svetog Petra – Erkola Bernabeija, počevši da piše svoje prve kompozicije. U Minhen se vraća dve godine kasnije, i vremenom dobija poziciju dvorskog orguljaša. Sledeće veliko putovanje 1678. godine, Stefanija vodi u Pariz i Torino, gde u francuskoj prestonici dobija priliku da pokaže svoje umeće na čembalu pred Lujem XIV, ali i da se bolje upozna sa stvaralaštvom Žan-Batista Lilija, koje će biti od izuzetnog značaja za razvoj njegovog operskog opusa. Tragovi Lilijevog uticaja prepoznaju se već u prvoj Stefanijevoj operi – Marko Aurelije.

U međuvremenu, na bavarski presto je došao elektor Maksimilijan II Emanuel, i Stefanijeva karijera je brzo krenula uzlaznom putanjom. Pored toga što je od elektora dobijao veliku podršku za razvijanje svoje kompozitorske karijere, imao je priliku da se oproba i u diplomatskim vodama. Jedna od diplomatskih misija u kojima je učestvovao je imala vrlo pozitivan ishod po njega – upoznao je Ernsta Avgusta od Hanovera u čiju službu je potom stupio 1688. godine. Pored obaveza koje je imao kao muzičar hanoverskog dvora, Stefani je takođe bio aktivan i kao diplomata, što ga je kasnije dovelo i do političke karijere, koju je nastavio da u narednim godinama razvija u Diseldorfu. Takođe, značajno je pomenuti i njegovu crkvenu karijeru. Naime, 1680. godine dobio je sveštenički čin, da bi potom 1709. došao do mesta apostolskog vikara u Severnoj Nemačoj. Agostino Stefani je umro u Frankfurtu 1728. godine.

Svetovne kantate, koje ćete imati priliku da čujete u emisiji, zauzimaju posebno mesto u opusu ovog svestranog baroknog autora. Stefani se u njima koristi konvencionalnim poetskim tekstovima pastoralne atmosfere, koje potom kontrastno i nekonvencionalno muzički uobličava. Od rečitativa preko arija, pleni prefinjena upotreba pratećih instrumenata, koji dobijaju i samostalniju ulogu u preludijumima i refrenima. U ovim kantatama jasno se ogleda umeće Stefanija kao operskog kompozitira i Stefanija kao majstora kontrapunkta – prikazujući asimilaciju uticaja različitih kompozitora i njihovih stilova – poput Lilija, Korelija ili Skarlatija.

Autorka Saša Tošković