Svetske muzičke pozornice

Iako su Sibelijusova dela početkom dvadesetog veka imala veliki uspeh širom Evrope, kompozitor se 1907. godine odao alkoholu i neurednom životu, trošeći velike svote novca. Uvidevši da ga ovako ponašanje može odvesti na stranputicu i urušiti porodičnu stabilnost, vratio se komponovanju kao ’prostoru svog izbavljenja’. Počeo je da piše trostavačnu Treću simfoniju u Ce duru, opus 52, a delo je premijerno izvedeno 25. septembra 1907. godine u Helsinkiju. Tom prilikom Sibelijus je dirigovao Filharmonijskim društvom iz Helsinkija, ali Treća simfonija nije naišla na dobar prijem. Međutim, već na koncertu u Moskvi i publika i kritičari su ovo ostvarenje toplo prihvatili.

Treća simfonija predstavlja zapravo tranziciono delo u Sibelijusovom simfonijskom stvaralaštvu. Ona stoji na razmeđi prve dve simfonije, koje se svrstavaju među ostvarenja ’nacionalnog romantizma’ i kasnijih, složenijih simfonija. Delo odlikuje kompozitorovo okretanje ka muzici klasicizma, posebno Betovenovim simfonijskim ostvarenjima, kao i ekonomična upotreba muzičkih sredstava.

Violinski koncert u de molu, opus 47 jedini je koncert u Sibelijusovom opusu, a kompozitor ga je posvetio nemačkom violinisti Viliju Burmesteru, koji je trebalo delo da izvede u Berlinu. Međutim, usled finansijskih problema Sibelijus je bio sprečen da otputuje u Berlin, a Burmester nije bio u mogućnosti da dođe u Finsku, te je kompozitor odlučio da za premijeru angažuje Viktora Novačeka, profesora violine na tadašnjem helsinškom Institutu. Originalna verzija dela predstavljena je 8. februara 1904. godine. Kako je kompozitor partituru završio tek nekoliko dana pre premijere, Novaček nije imao dovoljno vremena da se pripremi, te premijerno izvođenje Koncerta nije imalo uspeha. Uvidevši nedostatke, prvenstveno one koji su se odnosili na deonicu soliste, Sibelijus je načinio novu verziju dela, koja je premijerno izvedena 19. oktobra 1905. godine. Tom prilikom Rihard Štraus je dirigovao Berlinskim dvorskim orkestrom, a kao solista nastupio je Karl Halir, koncertmajstor ovog ansambla, ponovo kao zamena Viliju Burmesteru, sprečenom i ovog puta da nastupi. Izvori ističu da je Burmester bio izuzetno uvređen što nije svirao na premijeri, da više nikada nije hteo da izvodi ovo delo.

Urednica Irina Maksimović Šašić