Jirži Kratohvil: Obećanje – rekvijem za pedesete (3)

Jirži Kratohvil je jedan od najupečatljivijih pripovedača novije češke proze, čije stvaralaštvo je nadahnuto književnim eksperimentom, postmodernom i magijskim realizmom, a njegova kratka prozna dela, na prvom mestu „Branjanske priče”, donela su mu nadimak „češkog Borhesa”. Rođen je u Brnu 4. januara 1940. godine i njegova dela su uglavnom vezana za ovaj grad. Studirao je češki i ruski jezik na Masarikovom univerzitetu u Brnu. Komunisti su ga zabranili početkom 70-ih i njegovo prvo delo, „Slučaj neprikladno postavljene prilike”, pojavilo se 1978. kada i „Medvedov roman”, oba kao samizdat.

Kratohvil je radio kao operater grejanja, noćni čuvar i fizički radnik. Tek posle revolucije, njegovi romani su dostigli masovnu čitalačku publiku – „Atlantida” je brzo objavila „Medvedov roman” (1991), a osam godina kasnije „Petrovi izdavači” su ga ponovo objavili pod originalnim naslovom „Ur-Medved”. Delo „Pevanje usred noći” (1992) sačinjeno je od dva ciklusa kratkih priča, a objavljeni su mu i spisi „O postmoderno, ljubavi moja” (1994), „Orfej iz Keniga” (1994), roman „Avion” (1995), zbirka eseja „Priče o pričama” (1995), te roman „Sijamska priča” (1996), kao i proslavljeni roman-karneval „A baka slavi devedeset deveti rođendan” (1999). Ovaj „vihor” romana okončan je delom „Noćni tango” (1999), posle čega su usledili romani „Očajni Bog” (2000) i „Lezi dole” (2002), u kojima se izrazito maštovita priča iz Brna pedesetih godina 20. veka reflektuju na napade 11. septembra. Godine 2006. izašao mu je roman „Glumac”, 2007. zbirka „Priče grada Brna”, a 2010. „Fam fatal”. Roman „Laku noć, slatki snovi” (2012) opisuje jedan dan u tek oslobođenom Brnu, dok je roman „Alfa Kentauri” (2013) priča o siročetu, čija je radnja smeštena gotovo u današnje vreme. Dobitnik je mnogih književnih nagrada, među kojima su najznačajnije: „Tom Stopard” (1991), „Egon Hostovski” (1996), „Karel Čapek” (1998) i „Jaroslav Seifert” (1999). Njegove knjige su prevedene na nekoliko stranih jezika uključujući nemački, španski, francuski, bugarski, srpski i mađarski.

Roman „Obećanje (Rekvijem za pedesete)”, objavljen 2009. godine, namerna je aluzija na novelu Fridriha Direnmata „Zalog Rekvijem za detektivski roman”, a u isto vreme i priča o neispunjenom obećanju. Radnja romana smeštena je u autorov grad Brno, uglavnom sredinom dvadesetog veka. Niti složenog zapleta povlače naratori koji se naizmenično smenjuju, dok su svi zajedno ukorenjenu u vremenima nastajućeg totalitarizma, sa svojim sveprisutnim doušnicima. Arhitekta Kamil Modraček podvrgnut je strašnom testu – suočava se sa smrću svoje sestre, što je posledica policijskog ispitivanja. Njegova priča se pretvara u apsurdno-simboličnu scenu osvete, čiji rezultati poprimaju uznemirujuće i neodređene obrise.

Roman je s češkog jezika preveo Vladan Matić.
Čitao je Željko Maksimović.