Gaetano Doniceti: Robert Devero

Ovu lirsku tragediju Doniceti je napisao na libreto Salvadorea Kamarana, na osnovu pozorišnog komada Elizabeta Engleska francuskog pisca Fransoaa Anseloa. Ovo je bila poslednja u nizu opera koje je Doniceti posvetio kraljicama iz tjudorskog perioda engleske istorije. Prva od njih je Ana Bolen iz 1830, potom Marija Stjuart iz 1834. i na kraju Robert Devero koja se bavi poznim periodom vladavine Elizabete I iz 1837. godine.

Sadržaj opere Robert Devero prati odnos između Deveroa, drugog Erla od Eseksa i vremešne kraljice Elizabete, čiji je miljenik bio. Ova tema je zaokupljala maštu stvaralaca, a u XX veku, preselila se i u filmsku umetnost, postavši poznata široj publici putem filma Privatni život Elizabete i Eseksa iz 1939. godine u kojem su maestralno glumili Beti Dejvis i Erol Flin. Treba napomenuti da je i Bendžamin Britn ovom odnosu posvetio svoju operu Gloriana, iz 1953. godine. Ono što je mnogim umetnicima bilo privlačno u priči o Elizabeti i Eseksu, jeste razlika u godinama između kraljice i njenog miljenika, Eseksova arogantna i buntovna priroda, ali pre svega kontemplacija o prirodi moći jednog suverena, koji uvek stavlja interese države i naroda spram ličnih.

Premijera opere je upriličena u napuljskom Teatru San Karlo, a potom ju je Doniceti preradio za izvođenje u Parizu naredne, 1838. godine. Robert Devero se pokazao kao izuzetno uspešno delo koje je opstalo na repertoaru skoro tri decenije. U 20. veku ova opera je bila među omiljenim velikih diva Lejle Gendžer, Beverli Sils ili Monserat Kabaje, a nešto skorije i Edite Gruberove, koje su sa velikim uspehom izvodile ulogu kraljice Elizabete. Upravo je ova rola i najimpresivinija u celom delu i spada u red najizazovnijih uloga – kako u pogledu pevanja, tako i u pogledu glumačkog umeća, u celom belkantističkom repertoaru.

Urednica emisije Ksenija Stevanović