Elektronski studio

Premijerno ćemo predstaviti kompoziciju "Otkriće se" Maje Bosnić za pikolo flautu, klarinet, bas klarinet, violončelo i elektroniku koja je nastala kao narudžbina ansambla Mozaik iz Berlina, a u koprodukciji sa Elektronskim studijom Radio Beograda. Premijerno je izvedena na festivalu UpToThree tokom juna 2023. u Berlinu. Elektronski zvuci nastali su na instrumentu EMS Synthi 100 Elektronskog studija Radio Beograda i predstavljaju primarni sloj kompozicije koji uslovljava muzički materijal akustičnih instrumenata. Na taj način instrumenti i elektronika ostvaruju međuzavisni, dopunjujući i naslojavajući odnos, sa posebnim fokusom na bistvovanje i zaustavljanje u trenucima prelaza između različitih faktura.

Delo "Snake fiction" našeg autora Juga Markovića je nastalo u saradnji sa ansamblom Studio 6 koji je delo i premijerno izveo u oktobru 2020. godine, u okviru programa Re-interpetacije, nastalog u saradnji sa Trećim programom i Elektronskim studiom Radio Beograda. Naš nagrađivani autor mlađe generacije, sa izuzetno razgrantanom internacionalnom karijerom, je elektronski sloj muzike koja je pred nama stvorio od delića arhivskih materijala nepoznatih autora načinjenih na uređaju EMS Synthi 100 sedamdesetih godina pri Elektronskom studiju Radio Beograda, kao i od nekoliko novonastalih zvukova. Ti materijali su obrađivani, transformisani nekada menjani do neprepoznatljivosti, a ponekad naprotiv tretirani sa idejom da se sačuva arhaični zvuk. Kao i u većini svojih prethodnih dela u kompoziciji "Snake fiction" Jug Marković pristupa kompozicionom procesu svesno i namerno intuitivno. On nastoji da napravi otklon od rigidnih unapred osmišljenih koncepata i formalnih sistema. Markovića privlače energičan zvuk, intenzivni i gusti zvučni predeli, kao i povremeni eklekticizam u pristupu stilu.

Ostvarenje Maje Bosnić "there is not nothing" je reinterpretacija pesme Dubravke Đurić "Ulazak u ozvukovljenu sobu", napisane baš za autorku i njenu ambiosoničnu prostornu interpretaciju.

Kako sama autorka kaže: "U ovom inspirativnom poetičnom tekstu, Dubravka Đurić opisuje veliki broj predmeta u sobi i na njenim zidovima, kao i zvukove koji stvaraju. Ja sam se trudila da pažljivo zamislim datu sobu u mom umu, a potom iscrtala skice na papiru. Na osnovu prostornog plana predmeta koji sam sebi organizovala, pripremila sam nastup koji će zvucima oživeti ovu sobu u dvorani sa ambisoničnim ozvučenjem, tako da svaki zvuk ima svoj zaseban položaj u prostoru oko nas. Pored fiksiranih zvukova u prostoru, dodala sam više slojeva pokretnih zvučnih događaja i uobličila ih u kompoziciju koju sam premijerno izvela u dvorani Dom im Berg u Gracu, 18. aprila 2024. godine", završava Bosnićeva.

Kompozicija "Stabat mater" za hor i elektroniku Juga Markovića  je publici predstavljena 27. aprila u pariskom Irkamu. Delo je nastalo kao porudžbina Irkama i Centra za baroknu muziku iz Versaja, u okviru njihovog zajedničkog projekta Janus -  baština i kreacija, u kojem spajaju baroknu muziku sa delima savremenih autora.

Kako autor kaže to što je izabrao tekst marijanske himne Stabat mater, koja je u istoriji muzike korišćena nebrojeno puta, oslobodilo ga je pritiska da mora da stvori "originalni narativ" i dozvolilo mu da se fokusira samo na zvučnu dimenziju, odnosno na ono što naziva "magijom još uvek ne-konceptualizovanog zvuka". Istovremeno, Marković je svestan da sve emanacije "Stabat mater" utiču i formiraju samo delo, kako neposredno, tako i na podsvesnom nivou.

Ova kompozicija u stvari, pokazuje, iako korišćenjem inovativnog i drugačijeg muzičkog jezika, jednu od konstanti stvaralaštva Juga Markovića, a to je ljubav spram prošlosti i tendeciju da svoja dela smešta u dugački kontinuitet, u izgradnju izuzetno ličnog i opipljivog odnosa sa tradicijom, koja nije ni malo restauratorska, već suštinska i kreativna.

Urednica: Ksenija Stevanović