Zona Zarić: Politički značaj saosećanja

Učenje i podsticanje saosećanja je temelj moralnog obrazovanja građanina. Zahvaljujući umovima XVIII veka i njihovom zalaganju za jednakost, odnosno za odbacivanje privilegija, koje je kulminiralo tokom Francuske revolucije, saosećanje je postalo delatan politički koncept koji utiče ne samo na kolektivni, već i na lični život, te podstiče zakonodavstvo i politike solidarnosti, od solidarizma XIX veka do država blagostanja XX veka u kojima je generalizovan sistem socijalne zaštite.

U prvom delu svog izlaganja autorka analizira rizike – kako konceptualne, tako i praktične – povezane sa saosećanjem. Naime, bilo da je idealizovano, bilo da je osporavano, saosećanje je obeleženo ambivalencijom: kao i svaki odnos, kao i svaka briga, ono se može pretvoriti u svoju suprotnost, tj. u nasilje, budući da pogled na drugoga može biti i dehumanizujući i oslobađajući.

Stoga se u drugom delu izlaganja razmatra pitanje kako biti saosećajan, pri čemu autorka nastoji da pokaže da saosećanje može biti oslobađajuće jedino ukoliko doprinosi identitetu drugoga umesto da ga umanjuje. Pored toga, ona predlaže da se iz paradigme subjekta pređe na paradigmu odnosa.

Konačno, u trećem, završnom delu izlaganja, autorka se bavi propitivanjem političkog značaja saosećanja (oslanjajući se, pre svega, na analize Marte Nusbaum, koja saosećanje i ranjivost smatra ključnim političkim i moralnim izazovima našeg vremena), i zaključuje da politika saosećanja nužno mora biti utemeljena na etičkom kosmopolitizmu, koji dopušta različitost, ali, pre svega, afirmiše svest o našoj zajedničkoj ljudskosti. U tom smislu, politika saosećanja utvrđuje se kao „osnovna, početna i neophodna paradigma za održivost svih naših sistema”.

Urednik emisije: Predrag Šarčević