Svetske muzičke pozornice

Prva tačka na programu bio je Divertimento za gudački orkestar, trostavačno ostvarenje iz 1939. godine koje je Bartok pisao po porudžbini Paula Zahera, švajcarskog dirigenta i osnivača ansambla Kamerni orkestar iz Bazela. Nakon ovog ostvarenja, program je ispunio Treći klavirski koncert u E duru, iz 1945, odnosno, iz perioda "američkih godina" kada su nastala i njegova ostvarenja poput Sonate za solo violinu koju je komponovao po porudžbini Jehudija Menjuhina, kao i Koncert za violu. Treći klavirski koncert komponovao je kao rođendanski poklon svojoj supruzi, međutim, smrt ga je sprečila da delo dovrši, pa je sedamnaest skiciranih taktova uobličio Bartokov učenik Tivor Serli.

Kao solistu slušaćemo Igora Levita, koji je, po rečima kritičara časopisa Gardijana, „jedan od najrelevantnijih pijanista svoje generacije, na koga treba računati”. Levit se ubraja među trenutno najaktivnije interpretatore muzike Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena i Franca Lista, a rođen je 1987. godine u Nižnjem Novgorodu. Klavir je počeo da uči sa samo tri godine, a prve poduke dobio je od majke, koja je inače muzički pedagog. Godine 1995. sa porodicom se preselio u Hanover gde je nastavio obrazovanje na Visokoj školi za muziku. Pored toga, pohađao je i salcburški Mocarteum. Nastupa sa vodećim svetskim ansamblima, a do sada je održao veliki broj koncerata širom sveta.

Poslednja tačka na programu bio je Koncert za orkestar, jedno od dela koje je, kao i Treći klavirski koncert, nastalo u kompozitorovoj poslednjoj stvaralačkoj fazi. Naime, 1943. godine Bartok ga je pisao po porudžbini svog prijatelja dirigenta Kusevickog, a koji ga je premijerno izveo sa Bostonskim simfonijskim orkestrom 1. decembra naredne, 1944. godine. Prema kompozitorovim rečima, u naslovu ovog ostvarenja koje nalikuje simfonijskim orkestarskim delima, sažeta je njegova osnovna namera: da tretira svaki instrument u orkestru u koncertantnom ili solističkom maniru. Bartokovo interesovanje za narodnu muziku nije se odnosilo samo na predan etnomuzikološki rad koji podrazumeva proučavanje i dokumentovanje terenskog materijala, kao ni na kompozitorski kroz citiranje ili parafraziranje narodnih ritmova i melodija, već na razumevanje društvene snage koju narodna muzika poseduje: na koji način ona povezuje ljude kroz pesme koje prate važne momente u životu pojedinca i zajednice ili lamentacije, kroz rad ili razonodu. Upravo Koncert za orkestar donosi takvu sliku: muziku u kojoj se orkestarski izvođači povezuju u zajednicu i stvaraju je, muzicirajući zajedno, jedan sa drugim ili jedan naspram drugog. Na taj način oni oblikuju muziku za još veću grupaciju – zajednicu slušalaca.

Urednica Irina Maksimović Šašić