Henri Persl: Vilinska kraljica

Vilinska kraljica je treća semi-opera, odnosno na engleskom maska, koju je Persl komponovao za Ujedinjenu kompaniju Kraljevskog pozorišta. To je bila najraskošnija predstava te decenije u Londonu i koštala je tadašnjih 3000 funti što je bila izuzetno velika novčana suma. Iako su „Dvor i Grad” bili zadovoljni – kako je zapisano u jednom izveštaju savremenika – ovo je bilo jedno od retkih ostvarenja ovog tipa koje je imalo finansijske gubitke. Godine 1693, Persl je revidirao i dopunio originalnu partituru, koju muzikolozi danas smatraju njegovim najuspelijim delom. Ipak, bilo je kritičara koji su osudili Perslovu masku kao skrnavljenje Šekspirove komedije San letnje noći. Autor novih stihova adaptacije je ostao nepoznat – ukoliko je uopšte reč o samo jednoj osobi – ali se pretpostavlja da je to bio Tomas Beterton, glumac i menadžer Ujedinjene kompanije, Perslov saradnik i nadzornik svih semi-opera do 1694. godine.

Posle kompozitorove smrti 1695, Kraljevsko pozorište je izgubilo partituru Vilinske kraljice, a 1701. godine dalo je oglas u novinama u kojima nudi nagradu onome ko je pronađe. Delimični autograf partiture je pronađen tek na početku XX veka u biblioteci Kraljevske muzičke akademije.

Sam zaplet opere predstavlja, kao što smo napomenuli, slobodnu adaptaciju Šekspirovog komada San letnje noći. U srcu radnje su tri ljubavne zgode: ona između Titanije, vilinske kraljice i njenog muža Oberona, druga između dva para atinskih ljubavnika – Lisandra, Helene, Demetrija i Hermije, kao i treća, komična verzija, priče o Piramu i Tizbi. Perslovo delo poseduje predivne muzičke pasaže, kao i samosvojne likove Noći, misterije, tajne i sna.

Transformacija Šekspirovog komada San letnje noći u muzičko-scensko delo je uspešno izvedena. Kako bi se napravio prostor za četiri Perslove maske, veliki delovi originalnog teksta su izbačeni, kao i sporedni likovi Hipolite i Filostrata. Ostatak stihova je promenjen, jezik je modernizovan, a posebno su izmenjeni delovi koji bi publici 1692. godine zvučali čudno i nerazumljivo. Persl i njegov saradnik su odlučili da muziku smeste u jasno omeđene maske koje nisu direktno povezane sa radnjom već o događajima govore na metaforičan način. Maska o snu u drugom činu priprema Titanijin san, maska u trećem činu je posvećena Botomu, dok na samom početku upoznajemo glavne likove, koji odlaze u šumu, gde caruje vilinska kraljica Titanija, a prisustvujemo i veselom podrugivanju pijancu. Maska četvrtog čina simbolizuje pomirenje Oberona i Titanije, a krase je niz plesova u čast Oberonovog rođendana, kao slavljenje promena godišnjih doba i harmonije koje ove promene donose. Peta maska o Himenu odnosi se na potvrdu bračnih zaveta. Poruka dela glasi: sreća i ljubav su uvek obećani ljubavnicima, a na njima je da ih i zasluže.

Urednica Ksenija Stevanović