Gustavo Adolfo Beker: Eseji (5)

Gustavo Adolfo Beker je rođen 1836. u Sevilji u porodici koja se početkom 20. veka doselila u Španiju iz Flandrije. Na književnu scenu Španije stupa u epohi postromantizma, koji njegovom književnom stvaralaštvu daje rafiniranost smirenijih, ali dublje ličnih i iskrenih tonova, u odnosu na suštinske odlike romantizma. Život mu je bio težak i kratak. U ranom detinjstvu ostaje bez roditelja. U osamnaestoj godini seli se u Madrid, dobija skroman činovnički posao koji će ubrzo izgubiti jer ga je nadređeni zatekao da piše stihove na radnom mestu. Tada se definitivno okreće svojoj umetničkoj vokaciji. Postaje urednik u časopisu „Kontemporaneo”, ali nemirni duh ovog madridskog boema, novinara, pesnika i slikara, podsticaće ga na putovanja po Španiji iza kojih će ostati zapisi, originalna viđenja monumentalnih španskih gradova. Život mu se okončava u 34. godini: u Madridu, pred Božić 1870, pesnik Gustavo Adolfo Beker umire od tuberkuloze.

Za sobom je ostavio obimno književno delo. U poetskoj zaostavštini slavne „Rime”, a u proznoj poetske zapise „Legende”, „U osami manastira”, „Književna pisma jednoj ženi”, kao i mnoštvo putopisa, muzičkih i likovnih kritika, eseja objavljivanih u stalnoj kolumni u „Kontemporaneu”.

Bekerovo delo bilo je uporišna tačka i ideal velikanima španske književnosti XX veka: Unamunu, Antoniju Maćadu, Huanu Ramonu Himenesu, Ortegi i Gasetu... Beker je utemeljivač nove španske poezije, ali i poezije u prozi, jer je on u biti pesnik, a kada piše prozu majstorski vlada formom i umetničkim izrazom; njegova proza je uvek prožeta lirizmom, melodičnošću, subjektivizmom i razigranom maštom.

Putopisi, eseji i skice Gustava Adolfa Bekera, u izboru i prevodu Biljane Isailović, biće objavljeni u uglednoj ediciji Biblioteka Hispania izdavačke kuće Partenon.

Čita: Aleksandar Božović
Urednik: Ivan Milenković