Časlav Koprivica: O pomaljanju, usponu, prividnom povlačenju i povratku povesnosti (1)

Da bi odredio smisao „povesnosti”, Časlav Koprivica piše: „u prvoj, najgrubljoj pojmovnoj aproksimaciji, može se reći da je potreban uslov povesnosti to da se nešto uopšte desilo. Povrh toga, potrebno je da γένος (a ne pojedinac, ili malobrojna skupina labavo povezanih pojedinaca) u nekom potonjem vremenu, iz samospoznajnih razloga, prepozna interes da se nekim dogođajnim sklopom teorijski pozabavi. Potonje, očigledno, figuriše u svojstvu onoga što se tradicionalno naziva dovoljnim uslovom. Ova dva uslova, koji, očigledno, nose istorijsko-medotološki karakter, ne funkcionišu zasebno, već kumulativno. Naime, drugi uslov, koji se tiče relevantnosti, deluje restriktivno spram ukupnosti dogođenoga, tako što se njime utvrđuje da je od svega toga povesno značajno samo ono što (potonjem) čoveku nešto znači, ili se vremenom/istraživanjem može ustanoviti da mu to (ipak) znači”.

Shodno tome, istorijska nauka se ne bavi svim onim što naprosto jeste, već kao kulturalna nauka onim što nosi značenje, a biti kadar za značenje – to bi, preliminarno, značilo razlučiti ljudsku, a time i istorijsku dogođajnost od one koja to nije. Iz ovog ugla, pojava da nešto znači bila bi, ugrubo-doktrinarno posmatrano, ravna dogođenosti, čak i kada se ne može ustanoviti kada se to zapravo desilo (ili „desilo”). Primeri strukturne (kvazi)supstitucije dogođenosti uočavaju se kod anonimne povesti, ili pak kada, usled spleta činjeničnih okolnosti, naprosto nedostaju izvori za naučno datiranje i teorijski opis (kvazi)dogođenoga.

Iz prethodnoga bi trebalo da je postalo jasno da je, inače silno ideologizovani narativ End of History u ovom slučaju – budući da engleski ne razlikuje oblike istorija i povest – mogao imati u vidu samo kraj povesti, a ne kraj istorije. Kraj povesti bi, smatra Koprivica, bio suštinski označen „smrću” (povesnog) novuma, a upravo on predstavlja differentia specifica-u povesnosti (kao „povesnog bića“), a na osnovu toga i osobeno povesnog osećaja života, odnosno osetljivosti života za povesnost.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.