Pravna zaštita životinja – govori Ivana Marković

Uprkos mnogobrojnim problemima u sferi dobrobiti životinja u našoj državi, Ivana Marković navodi konkretne primere iz drugih zemalja pokazujući da je, uz adekvatan zakonodavni okvir i doslednu primenu legislativnih rešenja, moguć napredak u ovoj oblasti. Autorka se osvrće na ustavne odredbe država koje su inkorporisale zakone vezane za status i dobrobit životinja (Nemačka, Švajcarska, Slovenija, Luksemburg, Indija, Brazil), za razliku od Srbije, gde se životinje pominju samo u članu 97. u kojem se nabrajaju nadležnosti Republike i gde se na paušalan način nabraja, između ostalog, „unapređivanje biljnog i životinjskog sveta“.

Posebna pažnja posvećena je zakonskim regulativama Španije, Grčke i Italije, koje su imale probleme slične našima (posebno u pogledu velikog broja napuštenih pasa), ali su zaštitu životinja podigle na viši nivo. Tako je u Španiji nedavno donet novi Zakon o dobrobiti životinja u kojem su one izričito tretirane kao osećajna bića; uvedene su tri kategorije prekršaja, a u članu 97. Ustava i u Krivičnom zakoniku, u posebnoj Glavi krivičnih dela protiv osećanja prema životinjama, predviđena je maksimalna novčana kazna do 200.000 evra; zabranjena je prodaja životinja u radnjama (pet šopovima) i onlajn; zabranjeno je korišćenje divljih životinja u cirkusima; kućnim ljubimcima je omogućen ulazak u sve javne prostorije (uključujući javni prevoz); uvedeno je obavezno osiguranje i registracija životinja, kao i trening za odgovorne vlasnike životinja. U Grčkoj je, nakon dva slučaja mučenja i ubijanja životinja koja su potresla javnost, izrečena maksimalna kazna zatvora od deset godina, a uvedene su i brojne druge novine u sferi zaštite dobrobiti životinja: evidencija osuđenih mučitelja životinja i razmena tih podataka sa novim registrom životinja i svih drugih povezanih aktera; uvođenje alternativne obaveze sterilizacije životinje u određenom roku ili slanje njenog DNK uzorka u Laboratoriju za konzervaciju i analizu životinjskog genetskog materijala; uvođenje licenci i ograničenje reprodukovanja životinja u odgajivačnicama i uvođenje odgovarajućih kazni za nepoštovanje tih odredbi; uvođenje digitalne zdravstvene knjižice za sve životinje; poreske olakšice za odgovorne vlasnike i tako dalje. Italijanski zakonodavac je napuštanje životinje predvideo kao krivično delo sa zaprećenom kaznom do jedne godine zatvora ili novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 evra, a u Krivični zakonik protiv osećaja prema životinjama uključena su četiri krivična dela, uz dve mere bezbednosti – oduzimanje životinje i zabranu vršenja aktivnosti u vezi sa životinjama.

U završnom delu izlaganja Ivana Marković će predstaviti dva komplementarna indeksa na osnovu kojih se upoređuju i klasifikuju nivoi ostvarene dobrobiti životinja – Animal Protection Index i The Voiceless Animal Cruelty Index. Fokus zaštite na nivou Evropske unije je na farmskim životinjama, dok se mi još borimo sa problematikom napuštenih životinja, zaključuje autroka izlaganja, što govori o nejednakom stepenu razvoja, prioriteta i svesti u pogledu dobrobiti životinja, te o važnosti sprovođenja i nadzora nad primenom postojećih zakonskih rešenja.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.