Žene u muzici – Alma Maler

Kako to Elize Kaluvarts primećuje, pesme Alme Maler plene svojim izuzetnim osećajem za sadržaj teksta, dramskim muzičkim gestovima, strašću i senzualnošću muzičkoj jezika. Pritom kompozicioni jezik ove kompozitorke je komplesan, hrabar, čak i provokativan, zainteresovan za teme svetla i tame, usamljenosti i ljubavi, introspekcije i emotivne ranjivosti. Njen neveliki opus sadrži sedamneast pesama objaedinjenih u tri objavljene zbirke za njenog života (Pet pesama iz 1910, Četiri pesme iz 1915 i Pet pesama iz 1924), kao i tri koje su pronađene i objavljene posthumno.

Većinu pesama Alma Maler je napisala u svojoj mladosti i danas se retko izvode. Poznato je da je ova umetnica prestala aktivno da se bavi komponovanjem po stupanju u brak sa Gustavom Malerom, te da je zbog toga njen kompozitorski opus skroman i ostavljen po strani njene biografije, koja lako poprima gotovo senzacionalističke razmere kada se uzmu u obzir njene veze i brakovi sa muškarcima koji se smatraju vrhunskim predstavnicima umetnosti sa kraja XIX i početka XX veka.

Alma Maler, na taj način, postaje neka vrsta enigme, fatalne žene bečkog modernizma, muze i inspiracije, a da je istovremeno njen sopstveni glas često ugušen i nečujan. Drugim rečima, vrlo retko se saznaje ko je usitinu Alma Maler i čemu je težila. Pokušavajući da pronikne u ovu enigmu, sopran Elize Kaluvarts je želela da ostavi po strani sve atribute koji Almu Maler opisuju kao misterioznu, fascinantnu, kontroverznu, pa čak i zlokobnu, toksičnu, bečku lepoticu, nudeći ubedljivu interpretaciju njenih solo pesama, ispunjenih intimnošću, oduševljenjem, finim psihološkim senčenjima, ali i erotskim akcentima i dubokom nežnošću.

Alma Maler je rođena 1897. godine u Beču u umetničkoj porodici – otac Emil Šindler je bio slikar, a majka Ana Bergen je bila mecosopran. Odrasla je u boemskim krugovima, u kojima su se kretali njeni roditelji, odgajana je kao samosvesna, nezavisna, slobodna devojka, sklona intelektualnoj radoznalosti i otvorena za pronalaženje novih iskustava. U tom pogledu njene aspiracije su bile potpuno drugačije od onoga što se očekivalo od mladih žena u tadašnjem bečkom društvu. Ipak, romantična crta Alme Maler je po svemu sudeći imala prevagu nad svim ostalima kojima je bila obdarena. Volela je strasno i predano, pre svih poznate i talentovane umetnike, a jedna od njenih prvih ljubavi u mladosti je bio slikar Gustav Klimt kojem je jednom otkrila da su sve pesme koje je napisala posvećene upravo njemu.

Gustava Malera je upoznala 1901. godine na večeri kod Berte Cukerland, koja je držala jedan od najprestižnijih bečkih salona, a šest nedelja kasnije usledilo je danas čuveno pismo u kojem je Maler obaveštava da ako se budu venčali, neće biti mesta za dva kompozitora pod istim krovom. Feministička teorija tumači ove reči kao primer gušenja ženske kreativnosti zarad stavljanja žene u službu privatne i porodične sfere, daleko od očiju javnosti. Ipak, odnos između Alme i Gustava Malera je bio kompleksan i nimalo jednoznačan, a obojila ga je pre svega smrt njihove petogodišnje ćerke Marije. Utučena i depresivna posle smrti deteta, Alma je započela aferu sa arhitektom i osnivačem Bauhausa, Valterom Gropijusom. Gustav Maler je saznavši za ovu vezu, zažalio što je ranije bio tako oštar spram kreativnog izražavanja svoje supruge, te je počeo da joj pomaže i da je ohrabruje da se vrati komponovanju. Sam je priredio nekoliko njenih pesama, te je uz njegovu pomoć Alma Maler uspela da objavi jednu zbirku pesama za Malerovog bečkog izdavača Universal Edition. Po Malerovoj smrti, naredne godine, njen život poprima drugačiji tok, često buran i nestalan, oličen u vezi sa slikarem Oskarom Kokoškom, brakom sa Valterom Gropijusom, zatim stupanja u još jedan brak, sa piscem Francom Verfelom, obojen smrću još dvoje dece, te odlaskom u Sjedinjenje Američke Države, pod naletom nacizma. Zato se smatra da je teško utvrditi vremenski tok komponovanja u slučaju Alme Maler, te da je opus od nekih pedeset pesama koje je napisala danas sveden na sačuvanih sedamnaest, koje ćete čuti u emisiji.

Urednica Ksenija Stevanović