Uve Vitštok: Februar 33 (1)

Za samo mesec dana od kako su, posle demokratske procedure, preuzeli vlast februara 1933. godine, nacisti su razorili Republiku, uništili demokratske institucije, uzurpirali čitav javni prostor, stavili dobar deo građana izvan zakona i sigurnim korakom poveli Nemačku u propast. Knjiga Uvea Vitštoka Februar 33, svojevrsna kombinacija dokumentarističke proze i romana, govori upravo o tih mesec dana posle kojih su varvari od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao.

Vitštok najveći deo teksta posvećuje slavnim nemačkim umetnicima koji se, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man i Hajnrih Man, tu je Gotfrid Ben, tu je Erih Marija Remark, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata. I, naravno, nacisti koji nisu drugo do varvari s ubojitim oružjem, otpadnici od svih civilizacijskih normi, budući ratni zločinci bez ikakvog stida, ili bilo kakvih moralnih ograda. Vitštok knjigu počinje možda i poslednjim velikim događajem u Republici, blistavim mondenskim skupom posle kojeg ništa više neće biti isto. Priča brzo izlazi izvan okvira bogatog i slavnog sveta, da bi, sada, počela da prati nacističko nasilje, te pojedinačne sudbine pisaca i umetnika od kojih će većina – barem oni koji su odmah bili svesni toga ko su i šta su nacisti (skupina beskrupoloznih pljačkaša, probisveti i kriminalci svih vrsta kojima su usta puna patriotizma i ljubavi prema Nemačkoj) – vrlo brzo da napusti, naročito ako su jevrejskog porekla.

Vitštok piše energično i dinamično, ide direktno na stvar i otvara još jedan prozor ka paklu, piše još jednu novu/staru priču koju nijedna razborita ljudska zajednica ne bi smela, nikada, sebi da dopusti.

Knjigu će uskoro objaviti izdavačka kuća „Geopoetika”.

S nemačkog prevela Drinka Gojković.
Čita Aleksandar Božović.
Uredili Olivera Gavrić, Ivan Milenković i Olivera Nušić.