Svetske muzičke pozornice

Za program koncerta maestro Luizi odabrao je tri ostvarenja koja muzikom dočaravaju ideju transformacije: odlomke iz opere Tristan i Izolda Riharda Vagnera, simfonijsku poemu Prometej – Poema vatre, opus 60 Aleksandra Skrjabina, kao i kompoziciju Metamorfoze Riharda Štrausa koja je izvedena na početku koncerta.

Štraus je Metamorfoze komponovao za 23 gudača u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata, a po porudžbini Paula Zahera, osnivača i tadašnjeg direktora Kamernog orkestra iz Bazela, koji je delo premijerno izveo 25. januara 1946. godine sa članovima ansambla Kolegijum Muzikum iz Ciriha. Ovim umetnicima je posvetio svoju kompoziciju, a i sam ju je dirigovao na generalnoj probi pred premijeru kako bi bio siguran da je sve ispalo onako kako je zamislio.

Druga tačka na programu bila je simfonijska poema Prometej – Poema vatre, opus 60 Aleksandra Skrjabina iz 1910. godine, koju je ovaj ruski kompozitor pisao inspirisan jednim od najsnažnijih likova grčke mitologije koji predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa, prkosa, čovekoljubivosti i težnje za slobodom, a koji je bio vekovna inspiracija pesnicima, slikarima i brojnim kompozitorima poput Lista, Forea, Orfa, Huga Volfa i drugih. Skrjabinovu simfonijsku poemu Prometej – Poema vatre premijerno je dirigovao Serž Kusevicki u Moskvi 2. marta 1911. godine.

Koncert je zaokružen izvođenjem Preludijuma i odlomka Izoldina smrt iz opere Tristan i Izolda Riharda Vagnera.

Urednica Irina Maksimović Šašić