Majstori baroka – Anri Dimon

Kompozitor Anri Dimon, rođen 1613. godine u Limburgu u Belgiji, svoje muzičko obrazovanje stekao je u Liježu i Mastrihtu, da bi 1643. otišao za Francusku, i u njenoj prestonici dobio nameštenje kapelmajstora pri crkvi Sen Pol. U pariskom muzičkom miljeu brzo je pronašao svoje mesto i kao kompozitor i kao izvođač, što je rezultiralo da 1652. godine dobije službu pri dvoru Vojvode od Anžuja. Ovaj kompozitor je 1657. godine objavio zbirku pod nazivom Melanž, sa oko dvadeset preludijuma i šansona, upotpunjenu motetima za različite sastave, što je, između ostalog doprinelo da 1660. bude izabran za orguljaša francuske kraljice Marije Tereze od Španije, žene Luja XIV. Vremenom postaje kapelmajstor u Kraljevskoj kapeli, da bi potom došao i do mesta direktora kraljičine muzike, gde je, između ostalog, njegov posao podrazumevao pisanje novog muzičkog repertoara za dnevne mise. 

Anri Dimon se smatra utemeljivačem žanra velikog moteta, koji je pisan za dva hora i veliki orkestarski aparat i izvođen prilikom bogosluženja u Kraljevskoj kapeli u Versaju. Za dvadeset godina, koliko je radio pri dvoru, Dimon je komponovao oko sedamdeset velikih moteta i oko sto kraćih komada za solo glas. Težio je da, kada su veliki moteti u pitanju, ovu uobičajenu, sveprisutnu formu duhovne muzike uzdigne do formata velikih dela koja su zamišljena za izuzetne ceremonije i izvođenja u punom sastavu kraljevskih muzičara. Veliki moteti ovog autora svedoče ne samo o rađanju i evoluciji ovog žanra, već i o izvođačkoj praksi Kraljevske kapele u Versaju. Inovacija u pogledu interpretacije blia je pojava instrumentalnog ansambla koji svira preludijume i ritornela, prati određena vokalna sola i, uz sistem udvajanja deonica, podržava izvođenje refrena. Takođe, neki od Dimonovih moteta su pisani stilom koji je preteča razvoju oratorijuma i sadrže dijaloge između likova koji zastupaju boga, anđele i grešnike. Zbirka moteta koje je autor objavio za života, kao i ona koja je objavljena posthumno 1686. godine, služila je za dalji rad njegovim naslednicima u Kraljevskoj kapeli, poput Žan-Batista Lilija i Fransoa Kuprena. Na žalost, muzika ovog autora je sačuvana u fragmentima, i značajni instrumentalni segmenti koji pokazuju novine koje je Dimon naročito razvio u svojim delima, su u naročito lošem stanju. 

Autorka: Saša Tošković.