Gramofonija – Dela za hornu Volfganga Amadeusa Mocarta

Kao i u prethodnoj emisiji, i večeras će u fokusu biti mađarski digitalni zapisi na vinilu, zabeleženi Sonijevim snimačem PCM 1610 i obrađeni na konzoli za editovanje DAE 1100. Upotreba ovog uređaja je bila veoma značajna za izvođače umetničke muzike, jer kao što je proizvođač naveo u uputstvu, ona je prvi put omogućila da kriterijumi za obradu snimka ne budu zasnovani na tehnološkim ograničenjima već na zahtevima koji proizlaze iz muzike. Snimak je u franjevačkoj crkvi u Vacu zabeležio snimatelj i bariton Džordž Kisehof koji je radio za kompaniju Si-Bi-Es, a budući da se bavio i izvođaštvom, bilo mu je blisko razmišljanje muzičara o kvalitetu zapisa, koji je upotrebom Sonijevih konzola mogao da prilagodi njihovom ukusu. Ova američka kompanija je u periodu stvaranja snimaka koje ćete slušati već bila pokrenula svoju veoma značajnu digitalnu ediciju koja je paralelno objavljivana na pločama i kompakt-diskovima, a to će biti slučaj i sa vinilom koji večeras emitujemo. Kao što je pomenuto u prethodnoj emisiji, Hungaroton tada još uvek nije imao mogućnosti za izradu kompakt-diskova, te je izdanje na disku objavljeno samo u Sjedinjenim Američkim Državama pod etiketom Si-Bi-Esa iste godine kada i verzije na vinilu za evrpsko i američko tržište.

Saradnju Si-Bi-Esa sa Hungarotonom na ovom izdanju je moguće razumeti u svetlu činjenice da je u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom osamdesetih upotreba Sonijevih digitalnih konzola za snimanje i obradu zvuka već bila veoma rasprostranjena, te da su glavni takmičari na tržištu digitalnih snimaka umetničke muzike bile kompanije Si-Bi-Es i Ar-Si-Ej koje su u ponudi imale snimke načinjene na istoj opremi. O značaju editora DAE 1100 govori i činjenica da su često snimci bili zabeleženi na različitim snimačima, ali je obrada tih zapisa u najvećem broju slučajeva bila realizovana upravo na konzoli na kojoj su načinjeni i snimci koje večeras emitujemo.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić