Aleksandar Molnar: Gospodar životinja u teoriji Vrhovnog bića

Počeci teorije Vrhovnog bića sežu duboko unazad, sve do u 18. vek, kada se intenzivirala deistička potraga za jednim univerzalnim etičkim bogom koji nadilazi sva sujeverja. Čak je i sama reč bog postala suspektna, pa je često zamenjivana neutralnijim nazivima poput Tvorca ili Vrhovnog bića, piše na početku svog rada Aleksandar Molnar. On ističe da nakon što je celokupna etnološka produkcija 19. veka potpala pod snažni uticaj prirodnih nauka, svi oni koji su osećali potrebu da nastave osamnaestovekovnu deističku tradiciju osetili su potrebu da se tome suprotstave. Jedan od najznačajnih predstavnika onih koji su reagovali bio je Endrju Lang koji je u svojoj uticajnoj knjizi Stvaranje religije izneo vlastito verovanje da je Bog u srcima običnih prostodušnih ljudi uvek bio i ostao „prvobitno večno biće, koje je stvorilo sve stvari, otac i prijatelj čoveka, nevidljivi i opšteprisutni čuvar morala”.

Upoznajući nas sa različitim teorijama Vrhovnog bića, Molnar između ostalog navodi da primitivni koncept Vrhovnog bića nije nikakva apstraktna a priori ideja, već se uzdiže u ljudskim mislima iz samih uslova ljudskog postojanja, a pošto ovi uslovi variraju u različitim fazama i oblicima primitivne kulture, tako i forma Vrhovnog bića varira na odgovarajući način unutar ovih faza. Vrhovno biće, koje je u svojoj arhetipskoj projekciji u mit o počecima stvari Tvorac koji je jednom zauvek zagarantovao stabilnost i kontinuitet univerzuma, u stvarnom svakodnevnom životu je onaj koji se u svim prilikama brine o suštinskim potrebama ljudi. Kao što je u zemljoradničkim kulturama Vrhovno biće Majka zemlja, jer čovekov opstanak obezbeđuje zemlja, i kao što je u pastirskim zajednicama on Otac nebo, jer sa neba dolazi kiša koja omogućava da nikne i raste trava koja je potrebna za ishranu stoke i samim tim za ljudski život, tako je u lovačkoj kulturi Vrhovno biće Gospodar životinja, jer od njega zavisi ulov divljači i rezultat lova, što ima vitalne konsekvence za čoveka.

Tekst čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.