Žene u muzici – Marija Judina

Tokom karijere, ova pijanistkinja je na svom repertoaru pored muzike Betovena, Bramsa i Šuberta, pre svih izvodila dela Johana Sebastijana Baha, ostavivši uistinu montumentalne interpretacije njegovih najpoznatijih kompozicija, dok je sa druge strane bila posvećena savremenoj muzici. U tom pogledu, bila je jedna od retkih koja je sa posebnom pažnjom negovala pijanističku literaturu XX veka u tadašnjem Sovjetskom Savezu, čija kulturna politika nije bila otvorena spram stvaralaštva modernističkog i avangardnog usmerenja. Ono što je interesantno kod Judininog pristupa kompozicijama njenih savremenika i poznanika jeste nedvosmisleno savremeni zvuk njenog pijanizma, kojeg i pored interpretativne individualnosti, krasi objektivni, perkusivni ton, bez ikakvih primesa romantičarskog sfumata.

Marija Judina je rođena 1899. godine, a studije klavira je završila na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu u klasama Ane Jesipove i Leonida Nikolajeva, gde su joj drugovi iz klase bili Dmitrij Šostakovič i Vladimir Sofronicki. Po prelasku u pravoslavlje iz judaizma, 1919. godine, Judina je završila i studije teologije. Veoma religiozna, sledbenica učenja Pavla Florenskog, kao i velika protivnica sovjetskog režima, ova umetnica je posle diplomiranja predavala na Petrogradskom konzervatorijumu sve do 1930. godine kada je izbačena zbog svojih uverenja. Tek 1936. na preporuku Hajnriha Nojhausa, Judina je postala profesorka na Moskovskom konzervatorijumu gde je predavala do 1951. godine. Paralelno, od 1944. do 1960. godine, bila je predavač na Institutu za muziku sestara Gnjesin, odakle je takođe bila izbačena zbog svojih religioznih stavova i posebne pažnje koju je poklanjala savremenoj, zapadnoj muzici. Marija Judina je nastavila da koncertira, ali se njeni resitali nisu redovno snimali. Posle incidenta, kada je na bis čitala pesme Borisa Pasternaka, dobila je petogodišnju zabranu nastupanja. Zabrana je ukinuta 1966. godine, kada je ova umetnica održala seriju predavanja o romantizmu na Moskovskom konzervatorijumu.

Zanimljivo je i paradoksalno da je upravo Marija Judina bila najomiljenija pijanistkinja Josifa Staljina, koji je posebno cenio njeno izvođenje Mocartovog Koncerta broj 23, kako o tome izveštava Dmitrij Šostakovič u svojim memoarima. Ova umetnica je dobila Staljinovu nagradu čiji je novčani deo darovala ruskoj pravoslavnoj crkvi kako bi se „konstantno molili za Staljinove grehe”. Marija Judina je umrla u Moskvi 1970. godine.

Urednica Ksenija Stevanović