Kompozitor meseca – Sergej Rahmanjinov

Rahmanjinov je bio jedan od najvećih pijanista svog doba, a kao kompozitor, poslednji je veliki predstavnik poznog romantizma u Rusiji. Svoj lični kompozitorski stil oformio je rano, a njega krasi sveprožimajući lirizam, izražajna dubina, formalna promišljenost i bogata paleta orkestarskih boja.

Rahmanjinov je najveći deo svog stvaralačkog života posvetio klaviru, komponujući solistička klavirska dela ili koncertantna ostvarenja za ovaj insturment. Svoje pijanističke sposobnosti nije koristio kako bi komponovao samo tehnički zahtevna dela, već sa ciljem da u potpunosti istraži sve izražajne mogućnosti instrumenta. Već su u njegovim ranijim delima, na primer tri nokturna, nastalim tokom devete decenije 19. veka, primetni dar za melodiju i autentično pisanje za klavir.

Neka od ranijih klavirskih dela ovog autora nagoveštavaju njegov zreli stvaralački stil: tako je u Preludijumu u cis molu, premda manje suptilnom od njegovih poznih kompozicija, prisutan mračni, nostalgični prizvuk koji će postati prepoznatljiva karakteristika stvaralaštva ovog ruskog kompozitora. Rahmanjinov je Preludijum u cis molu napisao kada je imao samo 19 godina, odmah pošto je završio studije na Moskovskom konzervatorijumu.

U svojim ranim orkestarskim ostvarenjima Rahmanjinov je pokazao talenat za tonsko slikanje, koje je razvio i u poznim klavirskim delima i pesmama. Sa druge strane, u ovim ostvarenjima preovladavaju izražene akordske strukture, muzikolozi smatraju da je sama orkestracija često bezbojna i teška, dok muzički jezik Rahmanjinova podseća na radove drugih ruskih kompozitora, prvenstveno Čajkovskog.

Sa delima iz poslednje decenije 19. veka, muzika Sergeja Rahmanjinova je počela da dobija individidualniji ton. Čak i njegova Prva simfonija iz 1895. godine, za koju je sam govorio da je „slaba, dečija, napeta i pompezna”, sadrži originalne karakteristike. Brutalni gestovi i energičnost, naročito u finalu, bili su bez presedana u ruskoj muzici. Fleksibilni ritmovi, široki lirizam i ekonomičnost u upotrebi tematskog materijala, zapravo su tekovine koje je Rahmanjinov nastavio da koristi, ali sa većom dozom suptilnosti i individiualnosti.

Autorka Jelena Damjanović