Elektronski studio – Dela Marka Paunovića

Paunović u svom umetničkom radu pre svega pribegava oživljavanju tonskih arhiva, koje spaja sa meditativnim i melanholičnim zvučnim pejzažima, ostvarenim u okvirima ambijentalne dron muzike. Postupak koji je primenio u svojim radovima u Elektronskom studiju samo se donekle bazira na magnetofonskim trakama i arhivskim snimcima, jer je umetnikov fokus pre svega bio na uređaju EMS Synthi 100. Ipak, magentofonska traka kao izabrani medij Marka Paunovića nije u potpunosti napuštena. Zvuci Synthi-ja 100 su snimani na ovaj analogni nosač zvuka, da bi kasnije bili digitalizovani i podvrgnuti daljim ekspresivnim, elektronskim manipulacijama. Krajnji rezultat je bogata zvučna slika koja na pravi način pokazuje zrelost i samosvojnost Marka Paunovića kao jednog od najautentičnijih autora ambijentalne muzike u našoj zemlji.

Trokanalna instalacija Displacements se temelji se na procesu gradacijskog akumuliranja zvučnog, tačnije, glasovnog sadržaja. Bazira se na glasu spikerke Trećeg programa Radio Beograda Marice Milčanović i njenom čitanju Paunovićevog teksta Sporo hodanju u... (fragmenti o ekscentričnosti istovremenog pokazivanja i potiskivanja žudnje). Taj glasovni sadržaj strogo je kontrolisan uz pomoć tri različito formirane ovojnice na Synthi-ju 100 kojima se istovremeno reguliše raspon prostiranja zvučnog intervala, kao i tempo njegovog pojavljivanja, odnosno, odlaženja u fejd aut. Time se, u obrnutom smeru, logičke celine svode na reči, a ove na proste foneme bez ikakvog značenja. Ponekad, samo na udah ili izdah. No, u ovakvom sistemu preklopljenih slojeva, instalacija zadobija, po Paunovićevim rečima, formu „otvorenog dela”.

Delo Meandar 49, Akrilik na platnu nastalo je za potrebe radiofonskog dela Knifer: protokol razgovora. Ovo je u stvari podloga intervjua koji je s Julijem Kniferom vodio Žarko Radaković 1990. godine. Kako to Marko Paunović kaže „Kontinuitet je zamenjen kontinuumom, premda, postoji napon između vremenski udaljenih zvučnih događaja koji se proizvoljno mogu uzeti za početak i kraj kružnog uzorka, te možemo govoriti o takozvanoj jednoličnosti kretanja u mestu”.

Kompoziciji Disappeariing će prethoditi umetnikov manifest, koji Paunović smatra integralnim delom postojanja i prezentovanja svoje kompozicije. Ostvarenje Disappeariing u svom trajanju od 36 minuta jedno je od najambicioznijih ostvarenja ovog autora, koje pleni bogatstvom svojih dron struktura, suptilnim promenama planova, nežnim senčenjima i atmosferičnim zvučnim oblakom duboke poetske suštine.

O kompoziciji Disappeariing umetnik Borislav Prodanović je napisao prigodni tekst koji prenosimo u celini:

Nje nema.
U potrazi za čudesnim, ja sam estetičar svog uzaludnog pokreta.
Jedino moje telo ne haluciniram: koncentrisanje bola i njegovo zadržavanje u telu, neprevedenog u smisao, dok se, spontano, Njenom inicijativom, ne izlije kao krv stigmi.
Izvan žrtve je nestvarnost. Moja jedina uteha je u lepoti – lepoti tog bolnog pokreta – koja prekriva prozirnost života u praznini Njenog nepostojanja.
Fotografisanog u zalasku, na obali, ili pored autoputa. Ja živim na obali. More je inicijatičko središte čija je osa svuda gde sam ja, dok je potonula u noć osa horizonta gde se spajaju gornji i donji svet svuda oko mene.
Ona je tu. 
Molim te ne ostavi me.

Urednica: Ksenija Stevanović