Kari Hesthamar: So Long, Marianne. Ljubavna priča

Ljubavne priče, možda, ni ne mogu biti drugačije do repetitivne. Koliko je god ljubavnih priča ispričano od pamtiveka do danas, svaka se, za likove te priče, događala prvi put u istoriji. Svaka je ljubavna priča jedinstvena i svaka je ljubavna priča, paradoksalno, ista kao i sve druge ljubavne priče. Svaka je ljubavna priča jedinstvena i svaka ljubavna priča ponavlja sve ljubavne priče pre nje. Zbog toga ponovljivost motiva i ponašanja. Zbog toga je, uostalom, đavolski teško ispričati ljubavnu priču. Zbog toga, najzad, s toliko strasti i čitamo ljubavne priče: prepoznajemo se u njima, vidimo u njima sopstvene greške i sopstvene gestove, sećamo se i nadamo, stajemo na jednu ili na drugu stranu, radujemo se ili tugujemo s likovima, ljutimo se na njih ili na sebe. I sve to pod uslovom da je priča dobro ispričana.

Utoliko ni norveška spisateljica Kari Hesthamar ne priča novu priču – jer nove priče nema – ali u svom nenametljivom pripovedanju ona uspeva da izmesti najrabljenije momente i da unese nit beznadežnosti koja junake, Marijane i Aksela, približava tragičnim ljubavnim pričama: u tragediji, naime, likovi znaju svoju sudbinu, ali tome uprkos ne menjaju put, oni i dalje slede nit (kao začarani) koja ih vodi u propast. Uz to, u Marijanin život upada i mladi Lenard Koen koji, u to vreme – šezdesetih godina prošloga veka – još uvek nije ono što će tek da postane. Koen je tek mladi čovek koji mašta o slavi, o tome da bude sa što više žena i da živi životom, koliko je god to moguće – slobodnim.

Marijane i njena prva ljubav, Aksel, kao mladi ljudi, ne propuštaju nijednu priliku da naude sebi, a onda, kako njihov odnos postaje sve gori, oni produbljuju svoju nesreću i prave grešku za greškom, kao da njihova priča nije već ispričana bezbroj puta i kao da ništa iz tog debelog sloja iskustva nisu naučili. I nisu. Jer svaka ljubavna priča se, kao što smo primetili, događa prvi put. Ona je, za svoje aktere, jedinstvena i neponovljiva. Zbog toga je pogrešno reći da je ljubav slepa. Nije. Marijane i Aksel veoma dobro poznaju jedno drugo, veoma dobro vide ono drugo, ali ako ima slepila onda su oni slepi za sva druga iskustva koja njihova ljubav ponavlja do u detalj. Zbog toga sve odlučnije srljaju u propast, a kada to, ipak, shvate, veliko je pitanje da li će, u međuvremenu, njihovo mahanje rukama po vazduhu da postane let.

Pošto je Aksel pošteno izmrcvario Marijane, ona susreće Lenarda Koena u Grčkoj i tu počinje ljubav koju će veliki kanadski pesnik da ispeva u tri svoje pesme, pri čemu je, naravno, naslavnija upravo So Long, Marianne.

Roman Kari Hesthamar kombinacija je romanesknog pripovedanja i pravih pisama i događaja. Roman će objaviti izdavačke kuće Srebrno drvo i Treći Trg iz Beograda.

S norveškog prevela Jelena Loma
Čita Željko Maksimović
Urednik Ivan Milenković