Majstori baroka – Johan Melhior Molter

O ranom životu Johana Melhiora Moltera, kompozitora i violiniste, ne postoji puno podataka. Poznato je da je rođen 1696. godine i da je svoje muzičko obrazovanje stekao u Ajzenahu. Prvi precizni podaci datiraju iz 1717. godine, kada ga je put odveo u Karlsrue, da radi kao violinista. Ubrzo mu se ukazala prilika za učenje kompozicije u Italiji, koju je iskoristio i tamo ostao sve do 1721. godine. Nakon završenih studija, Johan Melhior Molter se vratio u Karlsrue gde je dobio nameštenje dvorskog kapelmajstora. Na ovoj poziciji je ostao narednih 11 godina, nakon kojih je prešao na dvor vojvode Vilhelma Hajnriha od Saksonije i Ajzenaha. Za to vreme je još jednom otišao u Italiju na usavršavanje, da bi se, 1742. vratio u Karlsrue gde se posvetio pedagoškom radu, i tu i ostao do svoje smrti, 1765. godine.

Molterov opus je vrlo obiman i obuhvata gotovo sve žanrove karakteristične za prvu polovinu 18. veka. Među sačuvanim delima nalaze se kantate i oratorijumi, oko 140 simfonija, zatim uvertire, koncerti i kamerna dela. Muzikolozi stvaralaštvo ovog kompozitora dele u tri faze, shodno gradovima u kojima je živeo i različitim stilskim uticajima pod kojima je bio. Tako, prva stvaralačka faza vezuje se za period boravka u Karlsrueu, od 1722. do 1733. godine, koja je bila obeležena uticajem njegovih studija u Italiji i dodira sa učenjima venecijanskih baroknih majstora. Godine provedene u Ajzenahu, do 1741, odlikuju se elementima kasnog nemačkog baroka, u kojima se autor sve više okreće muzičkom jeziku Georga Fridriha Telemana. U poslednjem, trećem stvaralačkom periodu od 1742. godine, Johan Melhior Molter se, nakon drugog putovanja u Italiju, još jednom približio radu italijanskih autora, tačnije pripadnika napuljske škole, a posebno se zainteresovao za novi, galantni stil koji je već bio prisutan u delima Samartinija. Ipak, u svim ovim promenama, Molter je ostao dosledan nemačkoj tradiciji i ona se smatra osnovom njegovog stila.

Koncerti za klarinet i orkestar Johana Melhiora Moltera nastali su sredinom 18. veka, i predstavljaju prvi primer koncerata ikada napisanih za ovaj instrument. Zanimljivo je da se u njima prepliću elementi baroka i galantnog stila. Izbor solističkog instrumenta ukazuje na pretklasični stil, dok se snažan barokni momenat ogleda u prisustvu kontinua. Takođe, faktura se zasniva na kombinovanju polifonih odseka, sa odsecima prozračnije fakture koja je karkateristična za stilske pravce posle baroka.

Autorka: Saša Tošković