Operska sezona Euroradija 2022/23 – Bendžamina Britn: Okretaj zavrtnja

Po rečima ovog cenjenog dirigenta, nema opere koja je ambivalentnija od Okretaja zavrtnja. Britn je dodao nove slojeve nepouzdanosti na inače kompleksnu i enigmatičnu strukturu orignalne novele Henrija Džejmsa. Fišer ističe da nije jasno da li je Guvernanta hrabra junakinja koja se bori protiv zloćudnog uticaja Pitera Kvinta nad dečakom Majlsom ili je u stvari ona ta koja je zla, sa svojim uskogrudim viktorijanskim moralom, koja guši sve prirodne dečje želje i prekida njegovu vezu sa Kvintom kao slobodnim duhom, prijateljem i očinskom figurom.

Ova Britnova kamerna opera – orkestar se sastoji iz samo 13 izvođača – napisana je po motivima istoimene novele Henrija Džejmsa, jedne od najpoznatijih priča koja tematizuje natprirodno, onostrano u tradiciji gotskog romana i priče o duhovima u istoriji knjževnosti. Do sada je Okretaj zavrtnja inspirisao brojne adaptacije, pre svega u domenu televizijskih serija i filmske umetnosti, poput ostvarenja Nevini iz 1961. koji se smatra klasikom psihološkog horora.

Jedina operska verzija Džejmsove priče predstavljena je publici 1954. godine kao porudžbina Venecijanskog bijenala. Sam Britn je razmišljao o ovoj tematici od ranije pošto mu je na Džejmsovo delo ukazala britanska kritičarka Mfanui Pajper. Ona će postati libretistkinja ove opere, a potom će se saradnja nastaviti i na nekoliko potonjih Britnovih ostvarenja. Sam rad na operi se odvijao relativno brzo, u toku šest meseci pre same premijere, sa dodavanjem Prologa i muzike za završnu scenu u kasnoj fazi priprema opere. Posle premijere bilo je podeljenih mišljenja o ovoj Britnovoj operi, iako je prevagnula ocena da se radi o jednom od njegovih najboljih ostvarenja u operskom žanru. U potonjim godinama izvođena je i u Darmštatu, Njujorku, Londonu, te i diskografski zabeležena sa Britnom kao dirigentom.

Okretaj zavrtnja, poput Bergovog Voceka, poseduje paralelnu organizaciju muzičke strukture, koja se može posmatrati nezavisno od dramaturško-narativne strukture dela. Naime, na samom kraju prologa čuje se u celini dvanesttonski niz koji će poslužiti kao „tema" za narednih petnaest orkestarskih varijacija koje se nalaze između scena, odnosno nastupa protagonista. Iako je opera na ovaj način izuzetno čvrsto muzički organizovana, u samom muzičko-dramaturškom toku ne gubi se ništa od živopisnosti, dramatičnosti, gipkosti. Naprotiv, Britn uspeva da stvori raznovrsno i ekspresivno muzičko tkanje u skladu sa Džejmsovom pričom o striktnim društvenim konvencijama koje se nalaze u sukobu sa turbulentim snagama emocije i želje. Možemo reći da se u tom pogledu, sadržaj Džejmsove novele, u potpunosti poklopio sa temama koje su okupirale Britna i u njegovim drugim ostvarenjima od Pitera Grajmsa pa nadalje – a to je svet potisnutih osećanja i nerealizovane seksulanosti koji rađa destruktivnost usmerenu kako prema drugima, tako i prema samom sebi, a čiji je katalizator često mlada osoba, čija lepota i specifičnost, budi mogućnost drugačijeg.

Urednica Ksenija Stevanović