Aleksandar Bošković: Šta nas Svante Pebo može naučiti o poreklu i suštini ljudi?

Švedski genetičar Svante Pebo (Svante Pääbo), dobitnik prošlogodišnje Nobelove nagrade za medicinu, značajno je uticao na način na koji promišljamo život i interakcije naših dalekih predaka. Neki od projekata u kojima je učestvovao u okviru Maks Plank Instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u velikoj meri su uticali i na shvatanja Aleksandra Boškovića (koji je i sam godinama unazad intenzivno sarađivao sa, praktično, susednim Maks Plank institutom za socijalnu antropologiju u Haleu), o interakcijama hominina u doba kada su se formirali neki od naših osnovnih kulturnih i socijalnih oblika ponašanja. Ovo predavanje je prilika da se ukaže na neke od tih dodirnih tačaka, kao i na mogućnosti zasnivanja jedne holističke antropologije, koja bi se bavila ljudskim bićima u svim njihovim aspektima.

Polazeći od toga kako su naši preci evoluirali, predavanje nudi i odgovore na pitanje zbog čega je, od više vrsta hominina koji su naseljavali našu planetu pre nešto manje od pola miliona godina, samo Homo sapiens opstao, i zbog čega smo, ukupno gledajući, uspešni kao vrsta. Neki odgovori na ovo pitanje možda će delovati iznenađujuće, ali u svakom slučaju otvaraju prostor za novi i drugačiji pogled na ključno pitanje: šta je to što nas čini ljudima?

Aleksandar Bošković je naučni savetnik u Arheološkom institutu u Beogradu. Bio je redovni profesor antropologije na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i gostujući profesor antropologije na Fakultetu primjenjene nauke Univerziteta Donja Gorica (Crna Gora). Član je ("Fellow") Kraljevskog antropološkog instituta (RAI), a od 2016. i urednik serije Anthropology's Ancestors kod izdavača Berghahn Books. Magistrirao je antropologiju na Tulejn univerzitetu (New Orleans, SAD) 1993, a doktorirao socijalnu antropologiju na Univerzitetu Sent Endrjus (Škotska, Velika Britanija), 1996. Postdoktorske studije je završio na Univerzitetu Vitvatersrand (Johanesburg, Južna Afrika), 2003.

Osim univerziteta Sent Endrjus i Vitvatersrand, Bošković je predavao i na Fakultetu za društvene nauke (FDV) Univerziteta u Ljubljani (2000-2015), Univerzitetu u Braziliji (Brazil), 1999-2001, kao i na Rouds univerzitetu (Grahamstown, Južna Afrika), 2003-2006. Od 2003. do 2019. radio je u Institutu društvenih nauka u Beogradu, gde je (2009-2018.) rukovodio Centrom za politikoška istraživanja i javno mnenje. Autor je ili priređivač devetnaest knjiga, među kojima su William Robertson Smith (New York, 2021), Antropologija - od kamenog doba do kompjutera (Beograd, 2021) i African Political Systems Revisited (priredio sa Ginterom Šleom; Oxfrod i New York, 2022).

Urednici: Olivera Nušić i Predrag Šarčević.