Gojko Božović: Pisac građanskog sveta pred licem istorije

Kao pisac građanskog sveta i oličenje građanskih vrednosti u javnom životu, Svetlana Velmar-Janković je uobličila povest o čovekovom susretu sa istorijom i o odgovorima koje je on u stanju da pruži. Kako ističe Gojko Božović, ključno pitanje kojim se bavi delo ove spisateljice jeste šta se sa čovekom događa u istoriji, šta je sve istorija spremna da učini s njim i šta, napokon, on, sa svim svojim znanjima, umećima, maštom i namerama, može da učini sa sobom i s drugima.

Svetlana Velmar-Janković je pisac istorijskih romana i priča, čija hronikalnost seže od početka 19. veka, do vremena kada su nastajale njene knjige, a reminiscencijama dolazi do trenutaka u kojima se istorija još nejasno deli od mita. Iza lica istorije otkriva se unutrašnja pozornica psihološkog života junaka ove proze. Knjige ove autorke govore kako istorija nije strašna zato što je ispunjena ratovima i propastima, obesnim likovima i časovima u kojima nihilizam smenjuje postojanje, nego zato što menja ljude i njihovu prirodu, pretvarajući ih u zločince i pajace, u nekog novog i nepoznatog. 

Po Božovićevim rečima, moderna po osećanju jezika, po pripovedačkim tehnikama, po opštem doživljaju književnosti, Svetlana Velmar-Janković se ne odriče tradicije, već je prepoznaje kao polje istorijske i saznajne produbljenosti, kao mogućnost kulturnog i jezičkog pamćenja. Zahvaljujući takvom razumevanju književnosti, ova proza, u čijoj je osnovi dobro oblikovana priča, predstavlja srećan ukrštaj imaginacije i istorije, fikcije i dokumentarnosti, pripovedanja i znanja, zanimljivog pripovedača i pouzdanog istraživača. Sa svim tim i iznad svega toga, pomalja se, čas jedva vidljiv, čas istaknutiji, ton humanističkog vitalizma. I kada izgleda da je propast zaklonila svaki drugi vidik, taj ton uravnotežuje svetle i tamne principe u knjigama Svetlane Velmar-Janković.

Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.