Kompozitor meseca – Franc Bervald

Nakon što se vratio u Stokholm 1849. godine, Franc Bervald je, uporedo sa privatnim časovima, započeo rad na partituri Klavirskog koncerta. Delo je posvetio svojoj učenici Hildi Tegerstrem, koja je, između ostalih, zahvaljujući i Bervaldovim podukama, postala jedna od važnih švedskih pijanistkinja, pedagoškinja i kompozitorki druge polovine devetnaestog veka. Međutim, Hilda Tegerstrem nikada ovaj koncert nije javno izvela, a delo je publika imala priliku da čuje tek 1904. godine, kada je solističku deonicu odsvirala kompozitorova unuka Astrid Bervald.

Veliki broj kamernih dela iz pedesetih godina devetnaestog veka Bervald je komponovao za privatne koncerte, ali je njima nastavio i da promoviše svoju muziku van Švedske. Naime, tri klavirska trija i dva klavirska kvinteta objavljeni su u Hamburgu, a u tom periodu njegova kamerna muzika izvođena je u Berlinu, zahvaljujući podršci koju je imao od Hansa fon Bilova. Ludvig Norman, švedski kompozitor, dirigent, pijanista i pedagog, koji je i sam nastavio da promoviše Bervaldovu muziku nakon njegove smrti, jednom prilikom je istakao kako „... Bervaldova, pretežno kamerna muzika, stoji rame uz rame sa delima Šumana i Mendelsona".

Marta 1860. Franc Bervald je postao član švedskog Koncertnog društva, a već naredne godine direktor Kraljevske opere u Stokholmu pristao je da opera Estrela, grofica Sorije dobije svoju scensku postavku. Premijera je upriličena 9. aprila 1862. kada je solistima i orkestrom dirigovao Ludvig Norman. Druga važna opera iz kompozitorovog opusa je Kraljica Golkonde, iz 1864. godine, koju je pisao po libretu Anri-Montana Bertona, a naslovnu ulogu poverio je svojoj učenici Kristini Nilson. Međutim, delo nije imalo scensku postavku za kompozitorovog života, pošto je premijeru otkazao Erik af Edholm, novoizabrani direktor Kraljevske opere. Kraljica Golkonde je premijerno izvedena tek 3. aprila 1968. godine kao jedan od centralnih događaja povodom obeležavanja stogodišnjice kompozitorove smrti. Uprkos problemima vezanim za izvođenje ovog operskog ostvarenja, prihvatanje Bervaldovog stvaralaštva bilo je u usponu. Naime, 25. jula 1866. ovenčan je Ordenom Polarne zvezde, a već naredne, 1867. godine švedska Kraljevska muzička akademija angažovala ga je da revidira zbirke horskih komada Johana Kristijana Fridriha Hefnera. Bervald je jula 1867. započeo minuciozno studijsko istraživanje po nemačkim bibliotekama, a uspeo je da izvrši reviziju samo prvih 50 zapisa, pošto ga je bolest sprečila u daljem radu. Preminuo je 3. aprila 1868. godine. 

Urednica Irina Maksimović Šašić