Predrag Krstić: Negacija i otvorenost

Ovaj rad, kako ističe autor, počiva na uverenju da je postojala jedna epohalna tendencija okretanja filozofije ka „otvorenosti", tendencija koju Karl Poper tematizuje pre i preglednije od drugih. Taj otklon od, pre svega, zatvorenih filozofskih sistema, koji onda imaju i svoje društvene implikacije i svoje političke ekvivalente, otklon od nesvetog istoricističkog trojstva koji za njega reprezentauje, manje ili više korektno rekonsturisana, transferzala Platon-Hegel-Marks, povezuje ga, po pravilu i nasuprot vlastitom samorazumevanju, sa tako udaljenim misliocima kao što su, recimo, s jedne strane Bergson, egzistencijalizam i neoromantičarska postmoderna strujanja, a s druge, pragmatizam, filozofska antropologija i Adornova kritička teorija društva. Poperovo razumevanje „otvorenosti" razlikuje se, međutim, od njenih savremenih (pod)razumevanja u delima, recimo, Berlina ili Agambena, a u još vrećoj meri od pomodnih „filozofija otvornosti" koje otvorenost svode na „dostupnost". Ona se zasniva i demonstrira na vrlo određenom „negativizmu", kao onom metodskom pristupu naučnom istraživanju koje se u ravni vizije društva istrajno stara da pruži otpor patnji, zlu, nesreći, a da ne propisuje ono tome suprotno. „Tako shvaćena otvorenost Otvorenog društva, ukoliko odbija čak i da se instalira u pozitivno profilisano zastupništvo, prepoznatljiv je doprinos jednoj filozofskoj tradiciji ili jednom filozofskom mentalitetu, koji ostaje trajni protivotrov svakoj bespogovornoj antropopolitičkoj zaključenosti i svakom projektovanju istorijskih neminovnosti", piše Predrag Krstić.

Tekst čita Aleksandar Božović.

Urednica Olivera Nušić.