Molijer i muzika

Nakon sukoba sa svojim dugogodišnjim saradnikom Žan-Batistom Lilijem, Molijer je 1672. godine pozvao Mark-Antoana Šarpantjea da komponuje muziku za njegove pozorišne komade. Šarpantje, koji je bio jedan od najtalentovanijih francuskih stvaralaca tog doba usmerenih prvenstveno na duhovnu muziku, bio je u senci svog savremenika Lilija, najuticajnije muzičke ličnosti na dvoru Luja XIV. Možda Šarpantje nikada ne bi prihvatio Molijerovu ponudu da Lili nije spoznao kako njegov dalji uspeh leži u operi. Naime, iako su tokom 1660-ih Molijer i Lili imali veoma uspešnu saradnju, stvorivši žanr komedije baleta, izuzetno popularan u XVII veku, ambiciozni Firentinac je, kako ukazuju muzikolozi, već 1671. godine veći potencijal video u lirskoj tragediji nego u komediji baletu. Kao glavni kompozitor na dvoru Luja XIV, Lili je dobio mogućnost da bude jedan od tvoraca Francuske opere, a tom prilikom je, nakon veoma žučne rasprave, prekinuo saradnju sa Molijerom.

Tokom više od dve decenije rada za Molijerovu pozorišnu trupu, Šarpantje je komponovao muziku za preko dvadeset komedija baleta, uključujući i ponovni rad na partiturama koje je prethodno oblikovao Lili, kao što su Grofica od Eskarbagnasa, Brak na silu, Uobraženi bolesnik i Sicilijanac, ili ljubav prema slikaru. Šarpantjeova muzika koja se sastoji od uvertira u francuskom stilu, igara, vokalnih solističkih deonica i dueta, instrumentalnih odseka, etablirala je njegovu poziciju kao jednog od najznačajnijih pozorišnih kompozitora u Parizu tokom druge polovine XVII veka.

Urednica Irina Maksimović Šašić