Nova diskografija

Napisano za glas, gudački kvartet i elektroniku, ovo delo nastalo je kao porudžbina Američkog savremenog muzičkog ansambla, sa kojim je Johanson sarađivao skoro deceniju, pre iznenadne smrti 2018. godine. Upravo su ovaj sastav i nagrađivani vokalni ansambl Pozorište glasova, pod upravom Pola Hilijera, objavili premijerni snimak Johansonove Dron mise 18. marta ove godine.

Dron misu Johan Johanson opisao je kao „savremeni oratorijum", a posmatrao ju je kao vid apofenije – fenomena u kojem ljudski mozak stvara vezu između naizgled nespojivih stvari. Naime, Johanson je bio inspirisan muzičkim konceptom drona, ali je istovremeno bio svestan dronova koji patroliraju našim nebom. Kako je istakao: „Nisam imao jasnu sliku o tome kako su ove ideje povezane jedna sa drugom, ali smatram da poseduju neku vrstu poetske zvučnosti, što je u mom slučaju bilo sasvim dovoljno", naveo je Johanson. Tako je kroz ovo delo, tragao i pronalazio neočekivane veze: između koptskih tekstova i iskrivljenog pogleda na realnost u digitalnom svetu; vokalne renesansne polifonije i efekata nastalih u softveru Ejblton, i drugim.

Ovo meditativno minimalističko delo, često upoređuju sa ostvarenjima Arva Perta ili Henrika Goreckog, a Johanson je isticao da ova misa predstavlja destilaciju uticaja i opsesija. Kako sam naziv ukazuje, ove opsesije uključuju prvenstveno njegovu fasciniranost dronom, opisujući ga kao „fundamentalnu vibraciju koja učvršćuju muziku i daje nam osnovu za rad". U Dron misi, dronovi imaju motivsku ulogu, menjaju se i trepere hipnotišućim efektom i dočaravaju različita raspoloženja. Ovaj utisak pojačavaju vokalne deonice, koje neretko podsećaju na renesansnu polifoniju. Osnovni tekstualni materijal Johanson je preuzeo iz takozvanih Koptskih jevanđelja Egipćana, koji se nalaze u biblioteci Nag Hamadi. Pored toga, koristio je nizove samoglasnika , kojima je pojačavao himnični prizvuk dela.

Urednica Jelena Damjanović