Majstori baroka – Frančesko Đeminijani
Čućete dvanaest kompozicija iz traktata Umetnost sviranja na violini, opus 9, kao i Sonatu broj 6, opus 4 u De duru i Sonatu broj 8, opus 4 u de molu Frančeska Đeminijanija. Izvode violinista Gotfrid fon der Golc, violončelistkinja Anekatrin Beler, čembalista Torsten Johan i teorbista Tomas Bojsen.
Frančesko Đeminijani, rođen 1687. godine u Italiji, svoje muzičko obrazovanje započeo je sa Alesandrom Skarlatijem, da bi potom nastavio da uči violinu kod Arkanđela Korelija. Godine 1714. odlazi u London, u društvu italijanskog flautiste i kompozitora Frančeska Barsantija, gde privlači pažnju svojim virtuoznim nastupima na violini, kako publike tako i pokrovitelja Vilijama Kapela, trećeg grofa od Eseksa koji će postati njegov stalni patron.
Savremenici Frančeska Đeminijanija izgovarali su njegovo ime zajedno sa imenima Georga Fridriha Hendla i Arkanđela Korelija, kao najistaknutijih stvaralaca evropske muzičke scene 18. veka. Iako je Đeminijani uživao veliki ugled i izgradio karijeru violiniste virtuoza, provodeći najveći deo života u Londonu, o njegovom životu nije sačuvano previše podataka. Iz onoga što je dostupno, vidimo da je opisivan kao ekstravagantni antikonformista, koji je bio pod pokroviteljstvom dvora i crkve, a koji se pored muzike bavio i trgovinom umetnina.
Najpoznatija dela Frančeska Đeminijanija predstavljaju tri opusa končerta grosa – opus 2 iz 1732, opus 3 iz 1733. i opus 7 iz 1746. godine, koji zajedno obuhvataju četrdeset dva koncerta, a koja se odlikuju kompleksnim kontrapunktskim radom, u stilu Korelija.
Od druge polovine 18. veka, Đeminijani se fokusirao na pisanje pedagoških radova posvećenih interpretacijama, te je tako 1751. godine napisao traktat pod nazivom Umetnost sviranja na violini, opus 9. Ovaj priručnik objavljen je u Londonu i štampan širom Evrope, a predstavlja mesto na kojem su sabrane italijanske metode sviranja na violini u 18. veku i značajan izvor za proučavanje muzičke prakse i kulture tog vremena. U ovom traktatu, Đeminijani daje dvadeset osam "vežbi" i dvanaest "kompozicija", koje opisuje kao „dvanaest komada u različitim stilovima za violinu i violončelo sa baso kontinuom u čembalu". "Različiti stilovi" odnose se na različite igre, kao što su kuranta, žiga, gavota, potom fuge u stilu Korelijevih sonata, kao i lagani komadi u "patetičnom" stilu, koji obiluju afektima i evociraju operske arije. Dalje autor piše o slobodi interpretacije, o bogatom korišćenju ornamenata i značaju ekspresivnosti u izvođenju, ali i o tome da interpretator u nekim situacijama ipak treba da "obuzda svoj virtuozitet" onda kada je potrebno da iskaže nameru kompozitora.
Autorka emisije Saša Tošković
Коментари