Opera – Saverio Merkadante: Dva Figara
Predstavićemo operu „Dva Figara” Saverija Merkadantea sa premijernog snimka koji je 2011. godine ostvario Rikardo Muti. Glavne uloge tumačili su Antonio Poli kao grof Almaviva, Asude Karajavuz kao Grofica, Eleonora Burato je Suzana, Mario Kasi tumači Figara, Analiza Stropa je Kerubino, dok Roza Feola tumači Ines. U roli Toribija odnosno don Alvara nastupa Aničo Zorzi Đustinijani, dok je pesnik Plađo Omar Montanari.
Lik Figara je jedan od najinspirativnijih u istoriji opere s kraja XVIII i prve polovine XIX veka, ako uzmemo u ozbir da su mu posvećena čak dva remek-dela – Mocartova Figarova ženidba i Rosinijev Seviljski berberin. Obe opere se baziraju na komadima Pjer-Ogistena Karona de Bomaršea, tako da je na neki način za operske entuzijaste uvek postojalo otvoreno pitanje kada će neko stvoriti nastavak ove priče o odnosima dva para – slugu Figara i Suzane sa jedne strane i grofice i grofa Almavive sa druge. Sam Bomarše je napisao treći deo triologije o domaćinstvu grofa Almavive pod imenom Majka je kriva koji ipak, i pored pokušaja nekoliko kompozitora, nije dobio svoje definitivno opersko rešenje. Međutim, tri godine posle premijere komada Majka je kriva, 1795. francuski dramatičar i glumac Onore-Antoan Rišo Marteli je napisao svoj nastavak Figarovih dogodovština pod imenom Dva Figara. Libreto je po ovom predlošku napisao slavni Feliče Romani i njega su između 1820. i 1839. godine iskoristila čak petorica kompozitora, možda u nadi da će napisati delo u rangu Seviljskog berberina i Figarove žendibe. Među njima je bio i Saverio Merkadante koji je svoju bufo operu dovršio 1826. godine dok se nalazio na čelu Italijanskog teatra u Madridu, ali je zbog sukoba sa cenzorima zbog liberalnog sadržaja, postavljena tek 1835. u Prinčevskom teatru u španskoj prestonici. Potom je pala u zaborav sve dok je 2009. godine u Madridu nije otkrio italijanski muzikolog Paolo Kašo, da bi dve godine kasnije u okviru Festivala u Raveni priređena i moderna premijera ovog dela pod rukovodstvom Rikarda Mutija.
Sa današnje tačke gledišta ova opera pokazuje superiorno belkanto pismo, bogatu orkestarsku paletu, dovitljiva harmonska rešenja, rafiniranu upotrebu kontrapunkta i ritmičku inventivnost. Svim ovim elementima Merkadante pokazuje svoj veliki talenat i kompozitorsku tehniku, koja je ponekada i nepravedno zasenjena radovima njegovih mnogo poznatijih savremenika, Rosinija, Belinija i Donicetija.
Opera prati ljubav između Ines, ćerke grofice i grofa Almavive, i nešto starijeg, ali još uvek mladog Kerubina, koji se, da bi zaštitio svoju voljenu od nametnutnog braka, preoblači u slugu i naziva Figarom. Na Kerubinovoj strani su grofica Rozina i Suzana, dok je pravi Figaro u ovoj priči „antagonista” koji spletkama pokušava da natera Ines da se uda za Don Alvara, odnosno Toribija nekadašnjeg Kerubinovog slugu, i tako se domogne njenog miraza, za šta je već uspeo da pridobije poverenje samog grofa Alamavive.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари