Opera – Đoakino Rosini: Sigismund

Glavne uloge tumačili su: sopran Hera Hjesang Park kao Aldamira, mecosopran Marijana Picolato kao Sigismund, mecosopran Rejčel Keli kao Anađilda, tenor Kenet Tarver kao Ladislav, bariton Gavan Ring kao Radoski, basbariton Gvido Lokonsolo kao Zenovito, bas Il Hong kao Ulderik, kralj Ugarske i Češke. Horom Bavarskog radija i Simfonijskim orkestrom Minhenskog radija dirigovala je Keri-Lin Vilson.  

Ova danas ređe izvođena Rosinijeva opera napisana je na libreto Đuzepa Frope i premijerno predstavljena u Teatru La Feniče u Veneciji, 26 .decembra 1814. godine. Iako je kompozitor očekivao uspeh kod venecijanske publike, on je izostao. Priča o konfuziji i ludilu glavnog junaka Sigismunda, ali i antagoniste Ladislava, kao i inovatorski karakter same muzike, ostavili su publiku ravnodušnom. Sa današnje tačke gledišta, Sigismund nije ništa manje uspela partitura od Rosinijevih najpoznatijih opera, a njegov tretman psiholoških stanja i svežina muzičke misli, ostavljaju utisak na dašanje slušaoce. 

Sam siže opere prati događaje vezane za oklevetanu ženu koja je lažno optužena i koju je muž osudio na smrt, ali je čudom spašena. To je kraljica Aldamira, ćerka ugarskog i češkog kralja Ulderika, koja sada živi u tajnosti i dubokoj osami, uz staranje plemića Zenovita. Ipak, splet okolnosti ponovo je spaja sa mužem, poljskim kraljem Sigismundom, čije je mentalno zdravlje, u međuvremenu, zbog kajanja krenulo da se narušava. Glavni 'negativac' je predsednik poljske vlade Ladislav koji je i sam zaljubljen u Aldamiru i koji je, zbog neuzvraćene ljubavi, napravio inicijalnu okrutnu spletku. Konfuzija i ludilo služe da bi protagonisti iskazali svoja osećanja i na kraju izneli istinu na svetlo dana. 

Urednica Ksenija Stevanović